Altiparmakov o rebalansu: Za trošenje novca mora se tražiti dozvola građana

Biznis 26. okt 202114:18 > 14:546 komentara

Fiskalni savet predloženi rebalans budžeta ocenjuje pozitivno, ali upozorava na nedovoljnu transparentnost pojedinih rashoda. Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, objašnjava da se zamerke odnose pre svega na pojedine budžetske korisnike koji godinama ne nalaze za shodno da objasne neke od svojih većih stavki rashoda. "Da se to desi jednom može se smatrati kao aljkavost, ali kad se ponavlja više puta postaje - neodgovornost", ukazao je Altiparmakov.

Predloženi rebalans budžeta usmeren je ka stabilizaciji javnih finansija zbog čega se, uz određene zamerke, može oceniti povoljno, saopštio je Fiskalni savet, ali i upozorio na nedovoljnu transparentnost, a kao primer naveo „nedovoljno razjašnjene rashode od oko 1,3 milijarde evra“.

Pročitajte još:

Nikola Altiparmakov ukazuje da je novi rebalans budžeta povoljan napredak u stabilizaciji javnih finansija.

„On donosi osetno smanjenje deficita koje će usput omogućiti da se ispoštuje granica od 60 odsto udela javnog duga u BDP što je veoma važno za kredibilit zemlje i stabilizaciju javnih finansija“, ističe Altiparmakov.

Zamerke se, ističe, odnose pre svega na nešto što se, „da se desi jednom može smatrati kao aljkavost, ali ako se ponavlja više puta postaje neodgovornost“.

„Činjenica je da već nekoliko godina pojedini budžetski korisnici ne nalaze za shodno da neke svoje veće stavke rashoda obrazlože. Ideja budžeta je da izvršna vlast i budžetski korisnici traže od građana – od njihovih predstavnika u parlamentu – dozvolu za trošenje novca. Ako imamo veće stavke od 100, 200 miliona evra treba ih objasniti. To ne znači da su one sporne ili neopravdane ali ih treba objasniti“, ističe Altiparmakov.

Fiskalni savet je već ukazivao na rashode Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

„Već smo skrenuli pažnju pre par godina da ne mogu da stave stavku „100 miliona evra za revitalizaciju projekata“, već moraju bar načelno da kažu – za popravku škola, bolnica, kupovinu opreme… da bi bio legitiman zahtev za trošenje budžetskih sredstava. Ako se to jednom može nazvati aljkavost, sad je već neka vrsta neodgovornosti“, ukazao je Altiparmakov.

Ministarstvo odbrane i policija – da izlože što nije tajna

Ministarstvo odbrane i policija su, ističe sagovornik N1, „hronična tema“ koja traje godinama.

„Nije sporno da oni zbog posla kojim se bave imaju potrebe za nekom vrstom diskrecije, mi samo apelujemo da se neke stvari koje ne mogu da se smatraju tajnom – izlože da bi se povećao legitimitet samog procesa“, ističe Altiparmakov.

Prošle godine sa razdela Ministarstva odbrane bilo je investicija za svrhu odbrane, ali je bilo i investicija u svrhu borbe protiv kovida i povećanja kapaciteta medicinske opreme.

„Jasno je da su to dve različite stvari i potrebno je povećati nivo transparentnosti kako bi mi ekonomisti mogli da pratimo i kako bi izveštavanje javnosti bilo transparentno. Da nema pojedinačno velikih stavki u budžetu za koje ne možemo da znamo čemu su namenjene – za neke mi možemo da naslutimo, nije poenta da naslućujemo, već da se jasno navede“, ukazuje Altiparmakov.

Rezerva da se ne troši na redovne rashode

Gost N1 je naveo i potrebu povećanja nivoa legitimiteta i transparentnosti kada je reč o trošenju budžetske rezerve.

„Nije sporno da budžet ima rezervu, ali je njena primarna uloga za vanredne situacije, za šta je, na žalost, kovid odličan primer i deo jeste korišćen i za potrebe opremanja i nabavke opreme za kovid, ali smo videli i te veće stavke“, ističe Altiparmakov.

On navodi primer ulaganja sredstava iz budžetske rezerve u gradnju Hrama Svetog Save.

„Kada je transfer jedne godine to je opravdano. Svi znamo da se gradi Hram Svetog Save i to nije sporno. Ali to ponavljanje – već dve godine za redom ide kroz budžetsku rezervu, a već je moglo da uđe u redovan plan“, navodi on.

Inflacija se polako otrgla kontroli

Srbija se, upozorava Nikola Altiparmakokv, nalazi u izuzetno ekonomskom i svetskom okruženju bez presedana u smislu nezivesnosti.

„Prošle godine je bila zdravstvena neizvesnost pred zimu, sada s dostupnošću vakcina imamo malo bolju situaciju iz zdravstvenog aspekta, znamo šta možemo da očekujemo. Ali, ne znamo kako se svetska ekonomija odvijati u sledećoj godini, što se naročito donosi na problem inflacije – ona se polako otrgla kontroli u svim svetskim ekonomijama – od Amerike do Evrope“, ističe on.

Neka tumačenja tamošnjih zvaničnika su da je to, kako kaže – privremeno.

„Ali, ima indicija da i nije toliko privremeno. Međutim, ono što je glavni problem je da će to povećanje svetske inflacije neminovno dovesti do  povećanja kamatnih stopa u svetu, a to znači i onih po kojima se Srbija zadužuje. Zato stoji taj naš apel – odlično je što je deficit sada smanjen i što nećemo preći 60 odsto udela javnog duga u BDP, ali je to – nedovoljno imajući u vidu izazove koji nas očekuju naredne godine na svetskom nivou.
Zato i sledeće godine treba da se utiče na dodatno smanjenje deficita i da se pokuša sa uštedama u budžetu, kako bismo tu neizvesnost i moguću krizu sačekali što spremniji“, ukazao je Nikola Altiparmakov.

Trošenje u izbornoj godini

Kada je reč o očekivanjima od budžetske potrošnje u izbornoj godini, gost N1 poseća da je budžet za 2020. godinu – koja je trebalo da bude izborna  – bio „jako odgovorno skrojen i balansiran“.

„Kada je reč o penzijama očekujemo da će se poštovati zakonski okvir. Što se tiče plata, one su ove god indeksirane sa rastom privrede , jer je priv.redni rast iznenadio na bolje. Ispostavilo se da plate nisu sporne. Mogli bismo da očekujemo da će rast plata od 6, 7 odsto u 2022. godini biti u skladu sa rastom BDP i da se neće otrgnuti kontroli. Ako ta dva osnovna stuba i najveći rashodi budžeta budu u ravnoteži, onda možemo da budemo optimisti da će čitav budžet biti dobro skrojen“, naveo je Altiparmakov.

Komentari

Vaš komentar