Sve pokazuje da ćemo imati recesiju u Evropi tokom zime ili tokom sledeće godine. A, kada Evropa beleži negativan privredni rast - u dva uzastopna tromesečja kako glasi definicija - ni u Srbiji, prema mišljenju člana Fiskalnog saveta Nikole Altiparmakova - ne može da bude sjajno. "Svaka kriza pogađa najsiromašnije slojeve stanovništva, i vreme je da se razmotre predlozi Fiskalnog saveta. Ovo proširenje socijalne politike može već da se ugradi u budžet za 2023, a onda tokom iduće godine možemo da radimo na poreskim izmenama", ističe Altiparmakov. Fiskalni savet je, inače, predložio niz mera socijalne i poreske politike koje mogu da utiču na smanjenje siromaštva u Srbiji. Jedna od njih je i širi obuhvat pri isplati dečjeg dodatka - da ga prima svako treće, a ne kao sada - tek svako peto.

Predložene mere socijalne i poreske politike smanjile bi, prema mišljenju Fiskalnog saveta, rizik od siromaštva i socijalne nejednakosti.

„Nejednakost se, tokom prethodnih godina, povećava i u Evropi, i u Srbiji i to zahteva adekvatan odgovor i poreske, i socijalne politike. U analizi smo videli da na socijalnu zaštitu izdvajamo manje pod proseka EU, ali i od uporedivih zemalja Istočne Evrope. Srbija izdvaja svega tri odsto BDP, dok su ova izdvajanja u Istočnoj Evropi 3,7 odsto, a u celoj EU 4, 8 odsto. Predložili smo da se određenim merama povećaju izdvajanja sa tri, na oko 3,3 odsto BDP“, kaže za N1 Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

Deca su, pokazuje analiza Fiskalnog saveta, najugroženija starosna grupa po pitanju rizika od siromaštva.

„Deca su najugroženija, oni su prioritet da se taj rizik smanji, da ne bude na nadprosečnom novou – a za to je dečji dodatak najbolje oruđe. Problem je što dečji dodatak u Srbiji od 1,25 miliona dece, prima svega oko 250.000, dakle tek svako peto dete, a mi predlažemo da prima svako treće dete. Da se poveća obuhvat na više od 400.000 dece i iznos takođe, za četvrtinu. To bi sve koštalo 14 milijardi dinara i mislim da je ta sredstva realno moguće naći u budžetu za sledeću godinu“, objašnjava Altiparmakov.

Više novca – veći porezi

Fiskalni savet zalaže se za uvođenje progresivnog oporezivanja zarada.

Sagovornik N1 ističe da u Ustavu stoji da porez treba da se plaća u skladu sa ekonomskom snagom obveznika.

„Onaj ko radi za prosek i živi sam, i onaj ko sa prosečnom platom izdržava još dvoje dece i nezaposlenu suprugu, nemaju iste ekonomske mogućnosti, a isti porez plaćaju“, pojašnjava Altiparmakov.

Predlog Fiskalnog saveta je da se uvedu olakšice za izdržavane članove.

„To podrazumeva neoporezivi cenzus od 20.000 dinara mesečno za svakog izdržavanog člana“, objašnjava on.

I takođe, dodaje – da se sadašnji cenzus od neoporezivih 19.300 dinara duplira na 40.000 dinara mesečno.