Alfirović: Ne postoji propis koji posebno štiti starije potrošače

Biznis 09. jul 202209:21 > 14:0312 komentara
Podeli:
Izvor: Shutterstock

U poslednje vreme penzioneri su sve češće na meti trgovačkih putnika. Ta pojava sve više uzima maha. Na žalost, ne postoji zakonska odredba koja posebno štiti starije potrošače. Zato radimo na njihovoj edukaciji. U narednom periodu obilazićemo penzionere, kao i domove za stare i upoznati ih sa njihovim potrošačkim pravima, kaže za portal N1 Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS). Prema njegovim rečima, jedna pravila važe ako trgovca primite u svoj dom, da tu drži prezentaciju proizvoda koji pokušava da vam proda, a druga ako odete u poslovne prostorije trgovca.

Nedavni slučaj kada je trgovac beogradske firme požarevačkim penzionerima prodao usisivač za 2.949 evra, došavši prethodno u njihov stan da im održi prezentaciju, samo je jedan od brojnih slučajeva prodaje „na kućnom pragu“.

Mladen Alfirović iz NOPS ističe da, kod ovakvih prodaja, kada vam trgovac dođe „na kuću“, potrošač ima rok od 14 dana da se predomisli.

Pravila kada trgovac dođe kod kupca

„To su takozvani ugovori na daljinu. Svaki ugovor koji se zaključi van poslovnih prostorija trgovca smatra se ugovorom na daljinu. U tom slučaju trgovac je obavezan da kupcu, između ostalog, uruči i obrazac za odustanak od kupovine“, objašnjava Alfirović za portal N1.

Pročitajte još:

Izgled tog obrasca propisalo je Ministarstvo trgovine i usvojen je kao podzakonski akt uz Zakon o zaštiti potrošača.

„Ta izjava o odustanku od kupovine mora biti data na posebnom obrascu. Daje se potrošaču zasebno ili se nalazi na pozadini ugovora. Nikako ne može da bude skrivena u nekom uglu. Ukoliko se kupac predomisli, on popuni taj obrazac i u roku od 14 dana može da odustrane od te kupovine“, objašnjava naš sagovornik.

Ukoliko kupac od trgovca ne dobije ovaj obrazac, onda rok nije 14 dana, već mnogo duži.

„U tom slučaju, kada ne dobije ovaj obrazac, kupac ima rok godinu dana za odustanak od ugovora“, ističe Alfirović.

Rok za povrat novca od trgovca u ovom slučaju je takođe 14 dana.

Mladen Alfirović podseća da je novim Zakonom o zaštiti potrošača predviđeno i uvođenje registra „Ne zovi“, gde će potrošači moći da prijave brojeve svojih mobilnih i fiksnih telefona te tako spreče nastrljivo poslovanje trgovaca. Taj registar, međutim, treba da zaživi najranije u decembru ove godine.

„Najveći broj penzionera postaje meta ovakvih trgovaca tako što ih ovi prethodno pozovu telefonom. Veoma su ubedljivi, jer to su sve profesionalci, prosto ih namame, navuku ih da pristanu da im dođu u stan i tokom nekog vremenskog perioda ih nagovore na kupovinu“, pojašnjava naš sagovornik.

Pravila kada kupac ode kod trgovca

Druga pravila, naveli smo, važe kada kupac ode u poslovne prostorije trgovca na prezentaciju i tamo kupi proizvod.

Tu, naime, nema lakog odustajanja od već skopljenog ugovora.

„Sada sve više trgovaca organizuje prodaju u svojim poslovnim prostorijama. Tu organizuju prezentacije i na taj način izbegavaju primenu odredbe od 14 dana – tada potrošač nema pravo odustanka od sklopljenog ugovora u pomenutom roku“, pojašnjava on.

Pročitajte još:

Ova pojava, dodaje, još uvek nije masovna.

„Nadamo se da ni neće postati masovna. Trgovci uvek idu korak ispred zakona – kakav god vi zakon doneli oni uvek idu korak ispred da ga zaobiđu“, ističe Alfirović.

Na pitanje da li je moguće da u ovom slučaju ni na jedan način potrošač ne može da vrati kupljen proizvod – pa i patike vratite u prodavnicu kada vam ne odgovaraju, Alfirović pojašnjava da to zavisi od poslovne politike konkretnog trgovca.

„Patike možete da vratite trgovcu tako što ih reklamirate ako se pocepaju, na primer. Ali, ako hoćete da vratite patike jer ste se predomislili, to ćete moći da učinite samo ako poslovna politika tog trgovca to i omogućava – da vam se vrati novac ili zameni za neki drugi proizvod. Veliki brendovi nemaju vremena da gube na reklamacije, pa nude zamenu proizvoda ili povrat novca, dok neki drugi čine sve kako do toga ne bi došlo. Tako je i u ovom slučaju – kada kupite proizvod na prezentaciji u poslovnim prostorijama prodavca, mogućnost da odustanete i vratite ga zavisiće od njegove poslovne politike“, pojašnjava Alfirović.

Šta je obmana, a šta nasrtljivost

Sagovornik portala N1 objašnjava da postoji razlika između obmane i nastrljivosti.

„Ako vam neko daje lažne informacije i dovodi vas u zabludu da biste doneli ekonomsku odluku – to je obmanjujuće poslovanje“, kaže on.

Sve su to, dodaje, po zakonu oblici nepoštene poslovne prakse.

„Nasrtljivo je kad vam se neko obraća višestruko, mimo vaše volje, putem telefona i nudi vam proizvode i usluge, a obmanjujuće je ako vam daje netačne informacije i kod potrošača stvara utisak da oni prosto ne mogu da napuste prostorije dok ne kupe proizvod“, naglašava Mladen Alfirović.

Za obmanu je, ističe, prava adresa – tržišna inspekcija.

„Jer, lažne tvrdnje – poput onih kada se trgovac, na primer, poziva na neko ministarstvo u ime kojeg obavlja određena merenja ili istraživanja – za veliki broj potrošača može primamljivo da zvuči. Takve navode trebalo bi da proveri tržišna inspekcija“, ukazuje sagovornik portala N1.

Komentari

Vaš komentar