Agroekonomski analitičar: Hranimo se hranom najskupljom u poslednjih 10 godina

Biznis 05. jul. 202112:0411 komentara
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Kovid kriza potpuno je promenila psihologiju tržišta, što je dovelo do poskupljenja cena hrane, najvećeg u poslednjih deset godina, kaže za RTS agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

Žarko Galetin je, gostujući u Jutarnjem programu RTS, rekao da će ova godina biti solidna što se tiče pšenice iako je suša malo naškodila.

Pročitajte još:

Može se očekivati približno isti prinos kao prošle godine, između 4,8 i 5 tona po hektaru. Galetin smatra da će prinos pšenice zadovoljiti domaće potrebe.

Kada je reč o ječmu, stručnjak za ratarstvo ukazuje da je on bolji nego prošle godine jer su vremenske prilike išle na ruku tokom celog vegetacionog perioda.

„Nije ni gotova žetva, ali na mnogim parcelama imamo sedam i više tona po hektaru, pa će ovo biti rekordan prinos“, naveo je Galetin.

Govoreći o cenama žitarica i uljarica, Galetin navodi da će ove godine cena pšenice startovati sa oko 20,5 dinara bez PDV-a.

„U opisu posla naših paora je da su uvek nezadovoljni cenom i ovog puta kreću sa nekom svojom tržišnom željom da pšenica bude 23, a mislim da ovog puta to nije realnost, što ne znači da neće imati tržišne pikove tokom ekonomske godine. Preporučujem da se ne prodaje kad je pritisak prodaje najveći, da sačekaju ako mogu, da prate tržište i šta se dešava na produktnoj berzi i donesu strategiju i prodaju kad je cena najveća“, napominje agroekonomski analitičar.

Napominje da je kovid kriza potpuno promenila psihologiju tržišta.

„Imali smo jednu stabilnu godinu što se tiče bilansa proizvoda, ali se desilo da su ova i prošla godina bile godine visokih cena, a nije bilo suštinskih razloga da cena bude tako visoka. Fao indeks je 127 indeksnih poena, najviši je još od 2011. godine. Posmatrajući suštinske tržišne pokretače nije bilo toliko razloga za visoku cenu. Razlog je i kovid kriza, neizvesnost koju je donela zdravstvena kriza, pogotovo veliki uvoznici koji se plaše da neće imati dovoljno hrane i ta je tražnja bila agresivna iz psiholoških razloga. To je dovelo do tržišne nervoze i sada se hranimo hranom najskupljom u poslednjih 10 godina“, napominje Galetin.

Komentari

Vaš komentar