Agatonović o korozivnom kapitalu: Kad finansijera ne zanima vladavina prava

Biznis 07. okt. 202120:23
Podeli:

"Vrednost javnih nabavki u 2019. godini bila je 3,75 milijardi evra, dok podaci o međudržavnim sporazumima iz 2020. godine pokazuju da su oni nešto vredniji i procenjuju se na oko četiri milijarde evra. To pokazuje da značajan udeo BDP Srbije odlazi na ove dve stavke", kaže za Infobiz Mateja Agatonović iz Nove ekonomije. Kada je reč o terminu korozivnog kapitala, sa kojim se sve češće susrećemo, on objašnjava da je tu reč o stranim državama koje finansiranjem određenog kapitalnog projekta žele da "na ovaj ili onaj način postanu faktor odlučivanja u pojedinoj državi".

Izvršenje budžeta u Srbiji je netransparentan proces sa obiljem prostora za zloupotrebe, stoji u analizi koju je objavio portal European Western Balkans. Dva kanala kroz koje se tržište najčešće suspenduje u Srbiji jesu javne nabavke i međudržavni sporazumi. Značaj ovog pitanja ogleda se upravo u veličini ovih izdataka.

Pročitajte još:

Kada je reč o mogućim zloupotrebama, kod međudržavnih sporazuma je, kako ističe Mateja Agatonović iz Nove ekonomije, reč o proceduri koju vlasti zaključuju mimo tenderskih procesa.

„Ta odluka je najčešće pre politička, nego ekonomska. Možemo da kažemo da kod izvršenja uglavnom kapitalnih projekata, saobraćajnica radovi kasne, poskupljuju, često ste u obavezi da uzmete partnerske firme upravo te države koje nam daje tu vrstu zajma“, navodi Agatonović.

Kada je reč o javnim nabavkama tu je, kaže, problem što se poslednjom promenom zakona prag do kojeg niste dužni da raspišete nabavku pomerio na pola miliona dinara. I takvih nabavki mimo procedure je sada – mnogo.

Korozivni kapital

Sve češće se susrećemo i sa terminom korozivnog kapitala.

„Strane države koje finansiraju određene kapitalne projekte se ne interesuju za stanje vladavine prava i za zdrave javne finasije države, već upravo tim kapitalom žele da na ovaj ili onaj način postanu faktor odlučivanja u pojedinoj državi“, objašnjava Agatonović.

Šta može da uradi EU je, navodi, upravo pitanje za institucije Evropske unije.

„Evropska komisija u svojim izveštajima notira za međudržavne sporazume da se time izbegavaju procedure i najbolje prakse EU, ali to je samo jedna od stavni u jednom od poglavlja gde EU primećuje da nema napratka, već potencijalnog nazadovanja. Ali, mimo preporuka ne preduzima ništa“, kaže Agatonović.

To je, navodi, više politička nego ekonomska odluka.

„Mogli bi da uslove pristup svom kapitalu i od banaka, i od kompanija, i od državnih zajmova, poboljšanjem tih praksi – što se za sada ne dešava“, zaključuje sagovornik Infobiza.

Komentari

Vaš komentar