NBS: Raste štednja u dinarima

Biznis 01. okt. 201515:20 > 15:23
Podeli:
Izvor: N1

Dinarska štednja, nakon dva tromesečja pada, od aprila beleži rast, pa je krajem juna iznosila 40 milijardi dinara, što je za 3,5 milijardi dinara više nego na kraju marta.

Devizna štednja je, i pored dospeća obveznica stare devizne štednje, ostala gotovo nepromenjena u poređenju sa prvim tromesečjem, pa je učešće dinarske u ukupnoj štednji povećano za 0,3 procentna poena na 3,8 posto, stoji u Izveštaju o dinarizaciji objavljenom na sajtu NBS.

Rast dinarske štednje posebno je značajan kod štednje na rokove dospeća preko jedne godine (2,3 milijarde dinara), i to najvećim delom na ročnost od jedne do dve godine (dve milijarde dinara).

Dinarska štednja položena na rokove kraće od godinu dana takođe je, kako piše u ovom izveštaju, povećana za 1,2 milijarde dinara / najviše za ročnost od tri do šest meseci – 1,6 milijarde dinara.

Štednja na rokove do godinu dana i dalje predstavlja preovlađujući vid dinarske štednje stanovništva sa 84,4 posto, od čega se najveći deo odnosi na štednju oročenu na period od šest meseci do godinu dana (35,6 posto) i depozite po viđenju (23,9 posto).

Međutim, kao ohrabrujuće je naglašeno povećanje interesovanja za dinarsku štednju dužih rokova dospeća.

Devizna štednja je u drugom tromesečju zabeležila skroman rast za 16,4 miliona evra, uprkos tome što je krajem maja dospela serija obveznica stare devizne štednje, tako da je krajem juna iznosila 8.376 miliona evra.

Banke su tokom drugog tromesečja odobrile veći iznos novih kredita privredi i stanovništvu u poređenju s prethodnim tromesečjem, i to kako u dinarskom, tako i u deviznom znaku.

„Intenzivnije odobravanje deviznih i valutno indeksiranih kredita uslovilo je dalji pad učešća dinarskih kredita u ukupnim novoodobrenim kreditima privredi i stanovništvu, za 3,8 procentna poena na 26,3 odsto“, stoji u Izveštaju o dinarizaciji.

Dinar jačaju i pozitivne revizije aranžmana sa MMF

Jačanju dinara, pored odgovorne monetarne politike, u najvećoj meri doprinosi uspešna finansijska konsolidacija, kao i dve pozitivne revizije aranžmana iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom, rečeno je danas Beti u Narodnoj banci Srbije (NBS).

„Poboljšanje makroekonomskog ambijenta – niska i stabilna inflacija, uz smanjenje budžetskog i spoljnotrgovinskog deficita, faktori su koji su doprineli relativnoj stabilnosti kretanja na deviznom tržištu. Dodatno, odobravanje kredita indeksiranih valutnom klauzulom, naročito u drugoj polovini godine, uticalo je na potrebu banaka da, radi zaštite od deviznog rizika, prodaju devize na međubankarskom deviznom tržištu“, istakla je NBS.

Dodaje se da NBS ne brani ni jedan nivo deviznog kursa.

„Svesna važnosti uticaja kretanja deviznog kursa na sve privredne subjekte i stanovništvo, kao i ostvarivanje osnovnih ciljeva cenovne i finansijske stabilnosti, NBS ne želi da utiče na trend njegovog kretanja, već teži sprečavanju prekomernih dnevnih oscilacija. I u narednom periodu NBS će pratiti uticaj domaćih i međunarodnih faktora na devizni kurs i po potrebi intervenisati u oba smera, kako bi se održala relativna stabilnost i normalno funkcionisanje deviznog tržišta“, naveli su iz NBS.

Zvanični srednji kurs je danas 119,7162 dinara za jedan evro, što je najveća vrednost srpske valute prema evropskoj u 2015. godini. ;

Narodna banka Srbije je u cilju sprečavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija dinara od početka 2015. do kraja septembra prodala 130 miliona evra, a kupila 860 miliona evra.