Šteta do 30 miliona evra, hrvatska preduzeća više gube

Biznis 24. sep 201510:57 > 19:08
Podeli:
Izvor: Tanjug/Oksana Toskić

Predsednik Privredne komore Srbije izjavio je da je, prema gruboj proceni, proteklih dana zbog svih kriza na graničnim prelazima, šteta između 20 i 30 miliona evra. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ocenjuje da će veće gubitke pretrpeti hrvatska preduzeća koja su značajno zastupljena u Srbiji.

Čadež je na pitanje o šteti po srpsku privredu zbog zatvorenih graničnih prelaza sa Hrvatskom, odgovorio da je teško govoriti o tačnom iznosu štete, jer postoje različiti faktori koji je definišu.

„Ona će sigurno biti veća, ako se ova situacija nastavi“, rekao je Čadež .

Predsednik PKS je istakao da je od kolega iz Hrvatske čuo da je šteta za hrvatsku privredu oko milion evra dnevno i uputio apel Hrvatskoj gospodarskoj komori (HGK) da se pronađe rešenje.

Čadež je upozorio da ova situacija ne pogađa samo privredu Srbije i Hrvatske, nego i cele jugoistočne Evrope i Evropske Unije.

Ekonomskim posledicama zatvaranje granica opširnije se bavio Vojislav Stevanović:

PKS uputila pismo EU, traži poštovanje SSP-a

Privredna komora Srbije, u ime poslovne zajednice Srbije, obratila se danas institucijama EU da obezbede nesmetanu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i drugih međunarodnih sporazuma, kojima se garantuje slobodan protok robe i usluga, i apelovala na hrvatske vlasti da povuku odluku o zatvaranju graničnih prelaza.

U pismu je ocenjeno da je odluka hrvatskih vlasti o zatvaranju granica za teretni saobraćaj iz Srbije neprihvatljiva, jer se direktno kosi sa evropskim pravilima i vrednostima i nanosi višemilionsku štetu, ne samo srpskoj, već i privredi regiona i Evropske unije.

Savetnik predsednika PKS Bojan Đurić ukazao je u izjavi za Tanjug da su bazične slobode i pravila EU prekršena jednostranim aktom Hrvatske i zbog toga je nastao čitav problem, iako je Hrvatska članica EU koja mora da poštuje ta pravila, kazao je đurić.

Kako je rekao, PKS je takođe u kontaktu i sa diplomatskim predstavništvima svih zemalja, koje su pogođene aktom Hrvatske koja je onemogućila trasport i tranzit robe, jer je ugroženo niz zemalja, ne samo Srbija.

Ukoliko Srbija danas ne dobije jasnu garanciju da niko, posebno susedne zemlje, neće moći da nanose štetu i ugrožavaju rezultate srpske privrede jednostaranim zatvaranjem granica, onda nećemo imati takvih garancija ni u budućnosti, upozorio je Đurić.

„Takav odgovor očekujemo od institucija EU. On ne mora biti i formalno upućen, ali očekujemo da EU utiče na hrvatski stranu da se ponaša u skladu sa propisima EU i ugovornim obavezama koje ima“, istakao je on.

Bušatlija: Šteta obema stranama

Ekonomista Mahmut Bušatlija je, komentarišući odnose između Srbije i Hrvatske, rekao da sankcije znače povratak u prethodno stanje međudržavnih odnosa i da je to dug period koji nanosi štetu obema stranama.

„Svi zaboravljaju da je sankcije lako doneti, ali da izlazak iz tih sankcija nije nimalo jednostavan, ni lak“, rekao je Bušatlija.

Bušatlija je istakao da ga brine činjenica da se sada jasnije vidi disproporcija u ekonomskoj saradnji između Hrvatske i Srbije, jer Srbija Hrvatskoj sprečava prolaz robe, a Hrvatska Srbiji sprečava prolaz putnika.

Potpredsednik HGK za turizam, trgovinu i finansije Josip Zaher je rekao da u toj komori već dva dana pokušavaju raditi na stabilizaciji odnosa i na normalizaciji mera i protoka roba u oba smera.

„Naglašavam kako nam trenutno svima mora biti prioritet pronalazak zajedničkog rješenja, kako bi smo omogućili nesmetano poslovanje hrvatskih i srbijanskih gospodarstvenika“, dodao je Zaher.

Spasojević: Nadam se da nećemo morati da tužimo Hrvatsku

Predsednik ITM Grupe Toplica Spasojević izrazio je da neće biti potrebe da srpski privrednici podnesu kolektivnu tužbu protiv Hrvatske zbog nezakonitog sprečavanja prevoza robe preko granice, ali je upozorio da je situacija zabrinjavajuća, ne samo za srpske i hrvatske firme, već će štetu, tvrdi, pretrpeti i Evropa.

„Događaji nas pretiču, mnogo su brži nego što smo uspeli da reagujemo. Stanje zabrinjavajuće i mi se uzdamo u naše državne organe koji su do sada mirno i dostojanstveno vodili ovaj spor“, poručio je Spasojević u izjavi Tanjugu na pitanje da li će srpski privrednici podneti tužbu protiv Hrvatske zbog nezakonitog sprečavanja prevoza robe preko granice.

Spasojević ocenjuje da će EU morati da reaguje i kao „viši arbitar preseče situaciju“. „Mislim da neće biti potrebe ni za tužbama ni drugim merama“, poručio je on.

Agrokor uveren da će preovladati razum

Član saveta Hrvatske udruge poslodavaca i član nadzornog odbora Agrokora Damir Kuštrak izjavio je Tanjugu da je uveren da će Srbija i Hrvatska postići konstruktivan dogovor kako bi šteta usled preduzetih mera i kontramera na granicama bila što manja.

„Uvereni smo da će dve zemlje konačno u interesu obeju država postići neki konstruktivan dogovor. što se pre to dogodi, biće manja šteta“, rekao je on i dodao da su gubici za kompanije već napravljeni.

„Verujemo da će razum preovladati i na jednoj i drugoj strani“, dodao je Kuštrak.

U Atlantik grupi zasad bez većih problema

U hrvatskoj Atlantik grupi kažu da za sada nemaju većih problema u poslovanju, a da bi, ako se blokada granice sa Srbijom nastavi, mogli bi imati veće logističke troškove. „U Atlantik grupi u ovom trenutku ne beležimo veće poremećaje u redovnom poslovanju i prometu roba, te uspešno kompenzujemo određeni zastoj u logistici“, navode u toj kompaniji.

Oni dodaju da bi, ukoliko bi se nastavila ili dodatno otežala prekogranicna saradnja na srednji ili duži rok, svakako imali probleme i povećane troškove u logistici i plasmanu roba.

„Svakako je reč o delikatnoj političkoj situaciji usled najveće izbegličke krize koja je pogodila Evropu, te u tom smislu politika ne sme imati prioritet nad humanošću. Međusobno razumevanje i uvažavanje, temelj je dobrih političkih i ekonomskih odnosa, te se nadamo da će se sve zemlje pogođene humanitarnom krizom time voditi u rešavanju nastalih problema“, kažu u Atlantik grupi.

Gorenje: Zasad nema štete, robu šaljemo drugim putem

Zatvaranje granice između Srbije i Hrvatske za kompaniju „Gorenje“ još ne predstavlja veliku ekonomsku štetu jer transport za sada obavljaju alternativnim putevima kroz druge zemlje, kažu u upravi te kompanije.

„Pokušavamo da se nosimo sa situacijom prilagođavanjem transportnih pravaca, ali ti problemi će nesumnjivo imati određeni negativni uticaj na radne troškove kapitala i transporta“, kažu za Tanjug u ovoj slovenačkoj kompaniji.

U Gorenju navode da s jedne strane, zatvaranje granica otežava isporuku pojedinih materijala i komponenti iz Jugoistočne Evrope za proizvodnju aparata u Sloveniji, pa su preusmerili rutu kamionskog saobraćaja alternativnim putem, uglavnom kroz susedne zemlje.

Krulj: Mera kontraproduktivna za ekonomiju celog regiona

Odluka hrvatske vlade da zatvori granicu prema Srbiji je kontraproduktivna za ekonomiju celog regiona, izjavio je danas Tanjugu savetnik ministra zaduženog za evrointegracije Vladimir Krulj, ocenjujući da je u ovoj situaciji prekršeno nekoliko članova Soporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Srbija potpisala sa EU.

Krulj smatra da je odluka hrvatske vlade za zatvori granice prema Srbiji flagrantni način produžavanja neekonomskih barijera i mera, koje karakteriše ponašenje našeg suseda u poslednje vreme.

U čitavoj ovoj situaciji oko zatvaranja granica najveća žrtva je ekonomija, jer se radi o kontraproduktivnom potezu za ceo region, imajući u vidu da zemlje regiona imaju orjentaciju da rade na zajedničkim projektima, od čega će svi imati finansijske koristi, pogotovo građani, ocenio je Krulj.

„Dakle, najviše problema u ovom trenutku ima ekonomija, a na drugoj strani, Srbija apsolutno čini sve da ta ista ekonomija nastavi da funkcioniše“, ocenio je Krulj.

Verheijen: Region ne može da priušti blokade

Izvor : N1 info

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen poručio je da ovaj region ne može sebi da priušti blokade puteva na graničnim prelazima, jer to može povećati ekonomske probleme.

„Ekonomski uticaj je teško predvideti, možemo samo kratkroočno prognozirati. Region ne može sebi priuštiti ovakve blokade od strane bilo koje zemlje, uključujući i Srbije i Hrvatske“, rekao je Verheijen.

On je gostujući na RTV rekao da je blokranje prelaza situacija koja ne može da se održi i poručio da zemlje koje pokušavaju da se izbore sa svojim problemima treba da nađu evropsko rešenje. “Ne znam još da li je to neka negativna okolnost ili okolnost koja je nametnuta sa strane, ali ovo je svakako problem u odnosima između ovih zemalja. Ali ne možemo to predvideti, svaka zemalja pokušava da se izbori sa svojim problemima na svoj način i treba da nađe evropsko rešenje“, naglasio je Verheijen.

Hrvatski ministar začuđen apelom privrednika

Hrvatski ministar preduzetništva Gordan Maras izjavio je da ga čudi što neki hrvatski krugovi, ali i tamošne privredne asocijacije, apeluju da se otvori granica sa Srbijom.

„Jednostavno ne razumem apele iz nekih naših krugova, odnosno, ovdašnjih privrednih asocijacija da se otvori granica sa Srbijom“, rekao je Maras.

“Ne možemo s jedne strane držati palčeve u u džepu, a s druge se strane pravimo da se ništa nije desilo. Pritom mislim, naravno, na Srbiju i na njihovo ponašanje vezano uz celu ovu izbegličku krizu“, kaže hrvatski ministar.

Maras je poručio kako se u celoj situaciji Hrvatska mora postaviti „kao država“, odnosno, „mora da gleda što je njen interes“.