U Grčkoj "zatišje pred buru", sledi fiskalni šok

Biznis 19. jul. 201517:20 > 17:37
Podeli:
Izvor: REUTERS/Jean-Paul Pelissier

Grčka je danas mirna, uoči ponedeljka, ključnog dana za njen ekonomski oporavak, uz ponovni, ali nepotpun rad banaka, pred veliku otplatu rate Evropskoj centralnoj banci i uz šok od već uvedenog povećanja poreza na dodatu vrednost (PDV).

Vlada koju je premijer Aleksis Cipras delimično rekonstruisao da bi izbacio ministre koji se protive daljim merama štednje, izdala je u subotu dekret o ponovnom otvaranju banaka u ponedeljak. Ograničenja isplate i kontrola kretanja kapitala ostaju na snazi, iako je Atina najavila neke manje olakšice. 

Da bi se skratili redovi pred bankomatima, ograničenje uzimanja gotovine je u osnovi ostalo isto, ali je promenjeno tako da će, umesto 60 evra dnevno, odjednom moći da se uzme do 420 evra nedeljno. Novina je što je ponovo moguće plaćati lečenje i školovanje u inostranstvu. Ali, stega neće popustiti dalje do toga da ne bi ponovo počeo ogroman odliv kapitala iz banaka i iz zemlje. 

Stanje u Grčkoj je i dalje veoma krhko, čak i pošto je dobila hitan kredit od sedam milijardi evra. Taj novac će brzo progutati velika isplata u ponedeljak Evropskoj centralnoj banci (4,2 milijarde evra) i zaostala isplata junske rate Međunarodnom monetarnom fondu (dve milijarde). 

Prvi put posle nekoliko meseci, iduće nedelje u Atinu dolaze stručnjaci Evropske centralne banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske komisije – „trojke“ koja je ranije bila simbol „tutorstva“ nad Grčkom. 

Oni treba da procene stanje grčke privrede, već teško pogođene višegodišnjom recesijom, a u ponedeljak joj sledi i fiskalni šok. Grčki parlament glasao je za bolne izmene PDV-a u skladu sa obavezama sa samita Evrozone pre nedelju dana. Zauzvrat, partneri su Grčkoj obećali novi paket srednjoročne pomoći.  Samo lekovi, knjige i ulaznice za pozorište će imati koristi od smanjenja stope PDV – sa 6,5 na od 6,0 odsto. 

Hoteli, za čije je usluge PDV povećan, treba da u cene ukalkulišu njegov rast od 13 odsto. Ali ta povišena stopa PDV će se već od ponedeljka primenjivati na cene vode, energenata i „osnovne“ hrane – uglavnom svežih proizvoda. „Trajna hrana“, industrijski obrađena, koja, po grčkom Institutu za maloprodaju (IELKA) predstavlja gotovo polovinu potrošačke korpe domaćinstava, ide pod novu, povišenu osnovnu stopu PDV: 23 odsto. 

Ta stopa PDV će se primenjivati i na javni prevoz i taksi, restorane, usluge. Po pisanju grčke štampe, stopa PDV je sa 13 na 23 odsto povećana i za sahrane, i za – kondome.

Grčka ostrva će oktobra izgubiti popust na PDV koji imaju, počev od najprosperitetnijih.

Ciprasova vlada pred novim izazovima

Izvor : Tanjug, AP Photo/Thanassis Stavrakis

Vlada od svega toga očekuje godišnji dodatni prihod od oko 2,4 milijarde evra 2016. godine (1,3 odsto bruto-domaćeg proizvoda), a 795 miliona evra ove godine. 

Pitanje je koliko će trgovina i usluge to povećanje prebaciti na kupce, ili smanjiti svoje marže, i šta će biti sa endemskom utajom poreza. Bila simbolična ili ne, reforma PDV je prvi znak dobre volje vlade Aleksisa Ciprasa, koja ne stiže da uhvati dah, jer sporazum iz Brisel zahteva glasanje Skupštine u sredu o drugim reformama – građansko-pravni postupak, Zakon o bankama. 

To će biti novi politički izazov za Ciprasa koga je 39 od 149 poslanika njegove stranke Siriza napustilo u glasanju o PDV-u, te, po rečima poznavalaca, on neće uspeti da izbegne prevremene poslaničke izbore

Po listu „Avgi“, bliskom Sirizi, novo glasanje u Skupštini u sredu će biti još jedan „kraš-test“ za Ciprasa koji će podneti ostavku ako poslanici i tada nastave da ga napuštaju. 

Poverioci grčke države moraju zauzvrat pokrenuti pregovore o trećem paketu kreditne pomoći Grčkoj, većem od 80 milijardi evra u naredne tri godine, što je obećano u Briselu, a da bi to postigli, poverioci moraju premostiti međusobne razlike. Ilustracija trvenja je što je francuski ministar finansija u intervjuu objavljenom u nedelju odbacio ideju dragu njegovom nemačkom kolegi Volfgangu Šojbleu o „privremenom izlasku“ Grčke iz zone evra.

„To ne može ni da postoji. Ili se evro napušta ili se ostaje“, rekao je Mišel Sapen za grčki nedeljni list „To Vima“. 

Francuski predsednik Fransoa Oland uverava u jednom članku objavljenom u nedelju da je Francuska spremna da učestvuje „u ojačanoj organizaciji“ evrozone i da „bude avangarda zemalja koje će odlučivati“ što je drugde odmah nazvano najavom želje za formiranje „vlade zone evra“.