ECB: Zadržaćemo hitno finansiranje Grčke

Biznis 28. jun. 201515:02 > 15:24
Podeli:
Izvor: Reuters/Yannis Behrakis

Evropska centralna banka saopštila je da će zadržati hitnu pomoć za finansiranje Grčke banke na nivou dogovorenom u petak. Kako je navedeno, oni su spremni da preispitaju odluku o hitnoj pomoći za likvidnost (ELA), kao i za tesnu saradnju sa Grčkom bankom.

BBC javlja da to ne znači da će ECB da pruži neku dodatnu pomoć grčkim bankama. Kako je naveo ekonomski urednik britanskog javnog servisa, to će dovesti do velikog pritiska na kontrolu kapitala. Grčka i dalje ima pristup ELA, rekao je za BBC jedan zvaničnik Evropske centralne banke.

Grčka zavisi od te pomoći, i njeno uskraćivanje vodilo bi izlasku Grčke iz evrozone.

Grčka vlada će u nedelju uveče razmotriti uvođenje kontrole prometa kapitala i zatvaranje banaka u ponedeljak, rekao je grčki ministar finansija Janis Varufakis Radiju BBC. BBC je nešto ranije javio kako se očekuje da će Evropska centralna banka u nedelju prestati da pruža hitnu pomoć za likvidnost grčkim bankama.

„Ključ u rukama Angele Merkel“

Varufakis izjavio je nešto ranije danas da nemačka kancelarka Angela Merkel poseduje ključ za rešavanje grčke krize, prenosi nemački list Bild u izdanju od ponedeljka.

„Šefovi vlada Evropske unije (EU) treba da reaguju. Među njima, Angela Merkel, kao predstavnik najznačajnije zemlje u EU, poseduje ključ za rešavanje grčke krize i nadam se da će ga upotrebiti“, rekao je Varufakis i dodao da je Grčka otvorena za nove predloge i posle neuspešnih pregovora u subotu u Briselu, prenosi Tanjug.

Posle najave grčkog premijera Aleksisa Ciprasa o održavanju referenduma o predlozima kreditora, Evrogrupa je u subotu saopštila da program pomoći neće biti nastavljen posle 30. juna, kada Grčkoj ističe rok za otplatu duga od 1,5 milijardi evra Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).

„Ako kreditori ponude nove predloge i budu mnogo bolji od ovih sadašnjih, mogli bismo da ih našim građanima na referendumu 5. jula ponudimo na glasanje i preporučimo da ih prihvate“, dodao je grčki ministar.

Većina Grka želi da zadrži evro kao svoju valutu kao i dogovor s kreditorima – EU, MMF i Evropskom centralnom bankom.

Prema dve odvojene ankete, objavljenim danas u grčkoj štampi, oko 57 odsto građana veruje da grčka vlada može da postigne dogovor s kreditorima, dok 29 odsto želi izlazak i evrozone.

U drugoj anketi, 47,2 odsto Grka bi glasalo za dogovor s poveriocima iako je „bolan i težak“, dok bi 33 odsto bilo protiv a oko 18 odsto uzdržano.

Grčka ima samo dva dana za otplatu rate kredita od 1,5 milijarde evra MMF-u, a ako ne nađe novac, to će značiti proglašavanje moratorijuma na plaćanja, što je uvod u njen izlazak iz zone evra.

Slovenija: Moramo izgleda zaboraviti svoj novac

Reakcije u Sloveniji na odluku grčke vlade da raspiše referendum vrlo su negativne, jer bi Slovenija mogla da ostane bez više od 1,8 milijardi evra.

Slovenija je Grčkoj preko dva mehanizma za stabilizaciju evra do sada pozajmila 263,68 miliona evra i izdala još 1,55 milijardi evra u garancijama.

To je četvrtina slovenačkih godišnjih budžetskih prihoda, a Grčka je do sada vratila samo 17,6 miliona evra kamata. „Moramo po svoj prilici zaboraviti na naš novac koji smo dali Grčkoj“, rekao je u nedelju slovenački ministar spoljnih poslova Karl Erjavec.

Dodao je da se grčki premijer Aleksis Cipras sam doveo u bezizlaznu situaciju i da se za referendum odlučio jer ne može da ispuni nerealna predizborna obećanja.

Grčka je pred političkom krizom koja će dovesti do prevremenih izbora, a možda čak i do izlaska iz evrozone, kazao je Erjavec.

Nešto blaži prema Ciprasovoj vladi bio je predsednik Socijalnih demokrata Dejan Židan, ministar poljoprivrede u vladi premijera Mire Cerara.

Prema njegovim rečima, uzroke za krah pregovora s Grčkom treba tražiti ne samo u nerealnim obećanjima Ciprasa, nego i u odnosu čelnika EU, koji nisu znali da pronađu rešenja koja bi bila kredibilna, ali i socijalno održiva.

U Grčkoj se ne radi samo o finansijskoj nego i o ekonomskoj, socijalnoj i političkoj krizi, kazao je Židan, upozoravajući na osetljiv geopolitički položaj te zemlje zbog ratova u Siriji i Iraku.

Referendum je legitimno pravo Grka, a rešenje krize trebalo bi pronaći kompromisom koji ne bi samo kažnjavao grčki narod zbog grešaka njegovih vlada, kaže čelnik slovenačkih socijaldemokrata