Stručnjaci: Zakon o digitalnoj imovini veliki iskorak, pruža pravnu sigurnost

Biznis 25. dec. 202010:45 > 10:54
Podeli:
Izvor: REUTERS/Dado Ruvic/Illustration/File Photo

Zakon o digitalnoj imovini u Srbiji donosi pravnu sigurnost svima koji posluju u ovoj oblasti, slažu se stručnjaci Arvin Kamberi iz Diplo fondacije i Bojana Tomić iz Inicijative digitalna Srbija. Oni ukazuju da trgovanje i poslovanje kriptovalutama nije bilo zabranjeno u Srbiji, ali da je postojala izvesna doza pravne nesigurnosti. "Ovaj zakon je dobar jer pruža podsticajan pravni okvir za sve koji posluju u ovoj oblasti", ističe Tomić.

Zakon ima razvojne elemente i nesumnjivo je definisano da može da se vrši razmena za robu i usluge, kao i način na koji se to može vršiti u trgovini, ali on pruža i pravni okvir za crowd funding, za prikupljanje sredstava za inovativne projekte, kaže Tomić za N1 i dodaje da je to naročito značajno jer je tržište kapitala dosta bankocentrično, a ovo će biti prilika da startapi i razvojni projekti prikupe sredstva za svoje dobre ideje.

Kamberi naglašava da će ovaj novi zakon doneti puno jasniju sliku za kompanije koje se bave nekim od projekata na ovoj tehnologiji. „Ne toliko možda za nas kao pojedince, mi ćemo koristiti kriptovalute i dalje, ali ova pravna sigurnost će pomoići kompanijama koje se dosta dobro takmiče na međunarodnom tržištu u ovoj tehnologiji“, kaže Kamberi. On dodaje i da očekuje blagi porast prodaje ali i razvoj kompanija koje će se baviti ulaganjem u kriptovalute. Ocenjuje da je to prilično dobra stvar za srpski biznis i IT kompanije.

Izvor : N1

Šta je digitalna imovina, šta kriptovalute, a šta token?

Upitana šta je digitalna imovina, Tomić kaže da su, otkad se pojavio bitkoin na globalnom nivou, postojale nedoumice šta u pravnom smislu on predstavlja, i da su postojale najrazličitije teorije o tome da li je ekvivalent običnom novcu ili predstavlja neku vrstu robe.

POVEZANE VESTI

Naš zakon se u tom smislu opredelio na najširi oblik definicije, da digitlana imovina ne zavisi od tehnologije koja se nalazi u njenoj podlozi, a to rešenje ima prednosti, kaže Tomić i dodaje da u suštini mi govorimo o novoj klasi imovinskih prava koja je nastala korišćenjem blokčejna kao tehnologije u podlozi.

Tu se razlikuju dve vrste digitalne imovine – kriptovalute koje su nastale sa idejom da budu sredstvo razmene, ali se najviše koriste u svrhu investiranja, a sa druge strane su digitalni tokeni, različite vrste korisničkih i investicionih prava koje firme mogu da izdaju, a obuhvataju jako širok dijapazon prava.

Kamberi dodaje da su se posle zaista vratolomnog uspeha bitkoina „nakačile druge tehnologije“ koje su počele da koriste tu prednost, kao i da je sav pokret oko kriptovaluta doneo novu evoluciju digitalnog novca.

On objašnjava i da bi za token bila adekvatna i naša reč žeton i da se najbliže može predstaviti trgovini sa deonicama i akcijama.

„To je neki najbliži ekvivalent koji bi analogna industrija uspela da shvati“, kaže.

Kamberi ističe da je digitalna imovina jako rasprostranjena jer je osnova kriptovaluta decentralizacija i pokušaj izmeštanja centrale moći iz jednog mesta na obode interneta. Sada kada imamo zakon, tako može da funkcioniše svaki biznis, a jako važan je i investicioni deo.

Ta vrsta tokena može da omogući investicije sa interneta u naše kompanije, naglašava.

Upitana da li kriptovalute mogu da kupe i pojedinci kod nas, a ne samo kompanije, Tomić kaže da svako može da kupi digitalnu imovinu na tržištu od drugih fizičkih i pravnih lica, a da to može da učini i preko posrednika, jer zakon definiše posrednike koji će biti licencirani i pod nadzorom NBS. Time će biti povećana zaštita investitora.

Vodim te na kafu u bitkoinima

Budući da jedan kafić u Novom Sadu nudi plaćenje bitkoinima, na pitanje šta se sve može njima plaćati, Tomić odgovara da bitkoin nije sredstvo plaćanja ali da može biti sredstvo razmene gde se dve strane dogovore.

Do donošenja zakona postojala je mala doza nesigurnosti da li je to dozoljeno, ali sada je nesumnjivo da se niko ne nalazi u pravnoj opasnosti, navodi Tomić.

#related-news_0

Ona naglašava da je ono što se često ranije govorilo kada je u pitanju investiranje u kriptovalutama da ne postoji izdavalac niti sredstva u pozadini i da se isticala njegova volatilnost, zbog čega su regulatori širom sveta, poput ESMA-e koja je zadužena za to u Evropi, govorili zemljama članicama da to ne ohrabruju.

„Ali nekoliko godina kasnije svedoci smo da je EK izdala nacrt regulative ove oblasti iako ona nije bila ni na koji način ohrabrivana“, kaže Tomić i dodaje da je postalo jasno da je potrebno da se ta oblast reguliše i da je otporna na ignorisanje od strane pojedinih država.

Posle toga zemlje su počele da se takmiče koja će napraviti bolji okvir za to i da stvore plodno tle za poslovanje kriptovalutama, i to ne samo egzotične zemlje, već i Francuska i druge evropske države.

„Srbija je uradila tu pravu stvar jer mi imamo razvijen start ap sistem i it sektor kome može bude zanimljivo da uradi ICO“, kaže Tomić i praktično objašnjava „ja izdam kriptovalutu ili token i na taj način ponudim investitorima da ulože u moj start ap“.

Izvor : N1

Uputstava za bitkoine pregršt, ali ne na srpskom jeziku

Kamberi navodi da što se tiče naših resursa nema puno sajtova na našem jeziku koji razjašnjavaju poslovanje kriptovalutama, ali da je za bitkoin kao najveću valutu sve transparetno, i o njemu se sve može videti ina internetu, lako je proverljiv.

U pitanju je, dodaje, neka vrsta ličnog novca digitlanog poslovanja 21. veka.

„Čak i vi kao osoba ćete moći da izdate neku vrstu obveznica, da neko može da ulaže u vas. To je revolucija i pomoći će nerazvijenom delu sveta koji će možda direktno preći u ovo digitalno poslovanja 21 veka“ , kaže.

Tomić navodi da je potpuno opravdano imati dozu skepse na početku, ali da kako vreme prolazi, sve ozbiljniji institucionalni investitori, ali zemlje koje nemaju preku potrebu su shvatile da ovo treba da se prihvati.

Naglašava da tehnologija u pozadini – blokčejn, omogućava sigurnost, brzinu transakcija, ali i omogućava da se mnoge transakcije obavljaju na brži način i bez posrednika na koje smo navikli na tržištu kapitala.

Na pitanje koje sve oblasti poslovanja mogu da koriste blokčejn tehnologiju, Kamberi kaže da je blokčejn ili „lanac blokova“ u stvari tehnologija verifikacije na internetu kojom nešto može da se dokaže da je unikatno i jedinstveno, a da je u pitanju globalna informacija kojoj može da se pristupi na jedan klik.

Mogu ga primeniti u poslovanju sve industrije koje imaju deo proizvodnog procesa za koji je važno da dokažu da je nešto autentično, robna marka na primer.

„Svi sistemi koji u svoj biti mogu da imaju neku vrstu u digitalne informacije mogu da nađu nekakav način za primenu blokčejn tehnologije. Razmena informacija na internetu će biti odlika 21. veka i mnoge kompanije će deo poslovanja prebaciti na internet“, kaže Kamberi i dodaje da prvo što pada napamet su sve vrste knjiga ili katastri u kojima informacije treba da budu trajne, lako dostupne i nepromenjive.

Koje opasnosti vrebaju?

Upitan koje opasnosti nosi ovaj vid poslovanja on kaže da je možda na prvu loptu velika opasnost – nerazvijen deo koji bi se ticao korisnika, jer je lako izgubiti kriptovalutu jer ste zaboravili ključ, na primer.

„Tu je prva prepreka za masovnu upotrebu kriptovaluta. Druga stvar je pranje novca jer koliko toliko na internetu možemo da budemo anonimni, mada za bitkoin niste totalno anonimni. Treća opasnost je da u budućnosti dobijemo veliku globalnu monetu koja će možda na kraju biti suprotnost onog zašto su kriptovalute nastale, možda neka vrsta finansijkog Velikog brata“, kaže.

Tomić ističe da je Zakon o digitalnoj imovini zato značajan iskorak u zaštiti od opasnosti u poslovanju. Teško je, kaže zaštititi krajnjeg korisnika, ali da je kada uvedete posrednika u trgovanju kriptovalutama, takozvane gejtkipers, situacija mnogo bolja.

„Kada odem sama i trgujem to je jedna stvar, ali sada kada odem kod nekog ko je licenciran i uradi provere za pranje novca, štitim sebe od tih prevara, tako da mislim da će dodatna regulacija u ovoj oblasti podstaći dalji razvoj jer svi želimo da buduemo zaštićeni i mislim da je ovo veliki iskorak u tom pravcu“, naglašava Tomić.