Platni razredi "na listi prioriteta" ministarke, ali moramo još da ih sačekamo

Biznis 22. dec 202019:19 > 19:54
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Epidemija koronavirusa zaustavila je uvođenje platnih razreda u javni sektor. To je obrazloženje Vlade Srbije, a podršku je dobilo i od poslanika u Skupštini. Novi datum za uvođenje reda u javnom sektoru je 1. januar 2022. godine. U Skupštinu je ušao i Zakon o državnim službenicima, kojim se uvodi obavezan javni konkurs za zapošljavanje. Predlog je da se njegova primena odloži do 2023. godine. Sindikalne organizacije poručuju - to je kupovina vremena.

Da se platni razredi ne mogu uvesti preko noći, tvrdila je 2014. godine tadašnja resorna ministarka Kori Udovički. Međutim, njih nema ni posle nekoliko godina. Desiće se tek 2022. godine, iako su na listi prioriteta aktuelne ministarke, uverava ona. Ali i traži da je baš i ne držimo za reč.

„Bila bih neozbiljna da u ovom trenutku kažem da u ovih godinu i po koliko smo uslovno oročili ovaj mandat, da ćemo sigurno stupiti u korišćenje platnih razreda, da ćemo ovaj zakon sigurno implementirati“, rekla je ministarka državne uprave Marija Obradović. 

Svesna je, kaže, moguće kazne javnosti i jednostavno poručuje:

POVEZANE VESTI:

„Ali zakoni jesu tu da se menjaju, a birači su tu da nas kažnjavaju ili nagrađuju u odnosu na to koliko mi realizujemo ono što obećamo“, kaže ona.

Pravdanju epidemijom sada mesta nema, podseća ekonomska novinarka Ivana Pavlović. Promena obračuna zarada u javnom sektoru bila je visoko na listi prioriteta Vlade još 2015. godine, dodaje ona. A važno je i dalje, kaže, jer je država najveći poslodavac.

„Ono što je problem je to što je taj sistem u sektoru države netransparentan, prilično komplikovan i nosi veliki broj fiskalnih rizika“, rekla je Ivana Pavlović iz Nove ekonomije.

Ili je politički neisplativo, misli profesor Zoran Stojiljković.

„Onda morate garantovati prava, stabilizovati procedure, uvesti red i u zapošljavanje i u plate, a onda nemate takav prostor za partijsko zapošljavanje i politički klijentelizam. U tome grmu leži zec“, smatra Zoran Stojiljković iz Sindikata Nezavisnost.

Zec je možda i u tome što bi taj posao značio pojednostavljivanje sistema u kojem postoji više od 20 osnovica zarada i preko 600 dodataka na platu, koliko je uspeo da popiše Fiskalni savet. Posledica takvog stanja su različite plate, a za iste pozicije, podseća novinarka Nove ekonomije.

„Taj sistem je nepravedan i protežira neke poslove. Na primer, ljudi u policiji, sektoru odbrane, imaju nesrazmerno veće plate u odnosu na druge sektore u zemlji, a recimo potcenjene su plate zaposlenih u zdravstvu, koji evo sada u ovoj krizi imaju ključnu ulogu“, smatra Ivana Pavlović

Rešiće se i to poručuje ministarka, ali neke naredne godine.