Narodna banka Srbije (NBS) danas je, povodom različitih tumačenja u javnosti rasta prosečnih zarada u javnom i privatnom sektoru, navela da statistički podaci nisu uporedivi sa periodom pre 2018. godine kada je Republički zavod za statistiku počeo da primenjuje novu metodologiju u obračunu prosečnih zarada.
Novom metodologijom je uvedeno praćenje zarada prema mesecu za koji su obračunate, a ne, kao do tada, prema mesecu u kome su isplaćene.
Kako je objašnjeno, promenom metodologije prevaziđen je problem promenjivosti podatka o mesečnim zaradama (pre svega u decembru i januaru) koji je do tada postojao, a pored toga, uveden je obračun prosečne zarade na osnovu punog radnog vremena, što je standard koji se koristi u svetu.
Pročitajte još
Poboljšan je i obuhvat zaposlenih lica koja ulaze u obračun prosečne zarade, tako što su u obračun prosečne zarade uključena i lica zaposlena po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, kao i lica zaposlena u snagama bezbednosti.
Takođe, obračun prosečne zarade počeo je da se radi prema mestu stanovanja, a ne prema sedištu poslodavca, čime je dobijena preciznija slika o zaradama po opštinama.
Po novoj metodologiji u periodu januar – septembar 2020. godine, prosečna neto zarada u privatnom sektoru iznosila je 55.729 dinara, dok je prosečna neto zarada u javnom sektoru iznosila 67.345 dinara, navela je NBS u saopštenju.
Dodaje se da preračunati, indirektno dobijeni uporedivi podaci, pokazuju da je prosečna neto zarada u privatnom sektoru u 2014. godini iznosila 38.998 dinara, a u javnom sektoru 52.463 dinara.
„Кada te podatke uporedimo sa nivoom prosečne neto zarade u periodu januar – septembar 2020. godine, vidimo da je prosečna zarada u privatnom sektoru povećana za 42,9 odsto, a prosečna zarada u javnom sektoru za 28,4 odsto, čime je smanjena razlika u nivou zarada u privatnom i javnom sektoru“, istakla je centralna banka.
Kako je objašnjeno, 2014. godine je prosečna zarada u privatnom sektoru činila 74,3 odsto zarada u javnom sektoru, dok je u periodu januar – septembar 2020. godine to učešće iznosilo 82,8 odsto.
„Kada je reč o razlici u nivou zarada u javnom i privatnom sektoru, treba imati u vidu da, zbog same prirode posla, procenat visoko obrazovanih ljudi u javnom sektoru iznosi oko 46 odsto, dok je taj procenat u privatnom sektoru dvostruko niži i iznosi oko 22 odsto što utiče i na viši nivo prosečne zarade u javnom sektoru“, navela je NBS. Ukazano je da dinamika zarada u periodu od 2014. godine odražava transformaciju domaće ekonomije ka privredi koja raste na održivim osnovama.
