Gosti N1: Bolje zatvoriti, pa pomoći ugroženoj privredi, nego praviti kompromise

Biznis 01. dec 202021:15 > 21:54
Podeli:
Izvor: N1

"Mislim da dilema da li ekonomija ili život ne postoji, život je ispred svega. Neke zemlje pokazuju da je moguće suzbiti pandemiju, ali se mora biti odlučan. Neke koje su produžile zatvaranje su danas na putanji rasta, to su azijske zemlje, Island u Evropi, Novi Zeland, Australija", smatra predsednik Amchama Zoran Petrović. Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da država može da podnese zatvaranje mesta na kojima se zaraza širi, jer bi ono bilo kratkotrajno.

Na pitanje da li država može da preživi još jedno zatvaranje, Zoran Petrović kaže  da kako se epidemija ubrzava, ljudi ograničavaju navike i kretanje što povratno utiče na ekonomiju.

„Mislim da je mnogo bolje ići u susret problemu, nego kada nastane da vidimo kako ćemo.  U ovom trenutku to je zatvaranje svih mesta gde se okuplja veći broj ljudi. Na zapadu su zatvorili radnje koje nisu neophodne ljudima. Da li nam trebaju gužve za crni petak?“, navodi Petrović.

 On navodi da bi zatvaranje moglo da traje četiri nedelje, ali napominje da je činjenica da najmanjom likvidnošću raspolažu preduzetnici i mala preduzeća, koji jedva da mogu da pokriju 30 dana rada.

POVEZANE VESTI:

„Bolje zatvoriti, pa pomoći ugroženoj privredi, nego praviti kompromise. Mnogo je manji promet, jer ljudi gledaju šta se dešava, epidemija se ubrzava, imaju strah i neće da idu na ta mesta. Nema razloga da se pravimo da je sve OK. Treba reći – nećete raditi tri nedelje, da vidimo da suzbijemo i da vidimo kako da pomognemo. Umesto 100 evra za sve, da se napravila socijalna mreža za najugroženije, zagovarao sam da se plate minimalci za sve, nisu se svi opredelili da uzmu, tada sam govorio da je bolje ponuditi svima. Ali onda u drugom ciklusu mera nismo morali da dajemo dva minimalca svima, nego smo mogli da sačuvamo i upotrebimo kasnije“, kaže predsednik Amcham-a.

Profesor Milojko Arsić je rekao da nakon osam meseci pandemije postoji iskustvo kako da se spreči, uz najmanje troškove.

„Lokdaun da bude fokusiran na ona mesta gde ljudi komuniciraju i gde se virus šiiri. Jesu to ugostiteljski objekti. Može da se podnese zatvaranje kafića, jer bi bilo kratkotrajno, ne samo kafića, nego i drugih mesta gde se pružaju lične usluge. Sredstvima koja smo do sada potrošili mogli smo da obezbedimo, da nismo svima dali, mogli bismo sa 100-200 miliona da pomognemo privredi i siromašnima. Većina zemalja nije odobravala minimalac preduzećima koja su imala isti nivo kao prošle godine. Mogli smo istim sredstvima koja smo potrošili da obezbedimo mnoge građane. Selektivnost je moguća. Trebalo je praviti razliku između ekonomski ugroženih i onih koji nisu“, smatra Arsić.

Predsednik Amchama upozorava da će naredna godina biti komplikovana, kao i da su različite prognoze kada je u pitanju rast. 

„Bilo bi dobro da se obistine, sledeća godina je godina konsolidacije, nastaviće firme da investiraju, ali mislim da će, što se tiče zapošljavanja, zavisiti koliko ima biznisa. Čini mi se da će 2022. da bude OK, EU će tek tada da nadoknadi gubitke, a u SAD je predviđanje da će to da učini u trećem kvartalu naredne godine“, rekao je Petrović.  

„Kada pogledam nivo optimizma, sada su ljudi oprezniji kada govore o 2021, većina očekuje lošiji rezultat. Ohrabruje da dve trećine kaže da će da nastave da investiraju i to je dobro. To je pitanje prilagođavanja modela poslovanja novonastalim okolnostima. Ono što je svetlo na kraju tunela je vakcina, to su dobre vesti. Izazovi će biti ponavljanje ciklusa pandemije, ali mislim da su ljudi pripremljeniji da znaju koje mere deluju“, dodao je direktor Amcham-a.

Govoreći o stanju privrede, on je rekao da to zavisi od sektora, jer su neki prilično oštećeni i za njih će oporavak trajati duže.

„Neka preduzeća neće moći da se oporave, teško je onima koji se bave međunarodnim saobraćajem, aerodomskim uslugama, servisiranjem aviona, hotelskom industrijom, deo automobilske industrije… Ima i onih kojima pandemija nije naškodila, ali su u manjini. Kad pogledate šta je vuklo rast u Srbiji i sprečilo značajniji pad, to su neki tradicionalni sektori poput poljoprivrede, prerađivačka industrija, imamo jako malo učešće turizma u BDP, imamo dosta hemijske industrije, a i neki biznisi su se prilagodili“, objasnio je.  

Međutim, navodi, veruje da će biti problema kada dođe naplata dugova privredi.

Profesor Arsić je govorio i o tome šta je potrebno da bi jedna država mogla da se nazove „ekonomskim tigrom“.   

„Dva su kriterijuma, jedan je nivo razvijenosti, a drugi brzina rasta. Mi smo među najmanje razvijenim zemljama u poslednjih 100-200 godina, najbolju poziciju smo imali krajem osamdesetih, da bi onda došlo do značajnog zaostajanja. Uz BiH, Albaniju, Crnu Goru smo, na istom smo mestu kao krajem 19. i početkom 20. veka. Kriterijum je koliko proizvoda možemo da kupimo za zaradu koju imamo. Druga definicija je da jedna zemlja ostvaruje visoke stope rasta, takve stope su ostvarivali Japan i Nemačka, pa Kina, Južna Koreja i one s pravom predstavljaju ekonomske tigrove. Ako gledamo Srbiju, ona ne ispunjava te kriterijume. Prosečna stopa rasta Srbije je nešto ispod dva odsto. Prethodne 2-3 godine ima dobre stope, ali se ekonmski tigar ne može definisati na osnovu par godina. Često najmanje razvijene zemlje rastu brže, to je uobičajeno i za pohvalu je ako traje 10-20 godina. Treba stvari postaviti objektivno, imali smo nešto bolje rezultate prethodne 2-3 godine“, objasnio je Arsić.  

Kada je u pitanju projekcija budžeta, Arsić je rekao da je država postavila pravi nivo fiskalnog deficita.  

„Tri odsto je dovoljno da se zaustavi rast javnog duga ili da dug raste sporo. Postoji rizik da fiskalni deficit bude veći. Ako pandemija bude intenzivna tokom prvog kvartala, možda će biti potrebna pomoć privredi. Rast zarada je mogao da bude odložen, dok ne vidimo šta je s pandemijom“, smatra profesor Ekonomskog fakulteta.    

Petrović je dodao da privrednici opravdano reaguju na najavljeno povećanje plata, jer, kako kaže, to plaća javni sektor.   

„Opet se predviđa rast plata, one su već veće nego u privatnom sektoru. Plate u javnim preduzećima su 40 odsto veće. Ljudi koji rade u privatnom sektoru to treba da pokriju. Privatnicima je jako teško, sve zavisi od povećanja produktivnosti rada, ako ga ima biće veće plate, ako ne neće“, rekao je.