Predsednik Srpske asocijacije menadžera (SAM) Dragoljub Damljanović izjavio je da Srbiji nedostaje mlad i stručan kadar, ali i zanatlije koje treba da pospeše industrijalizaciju i rade na novootvorenim mestima u fabrikama. On je, na online forumu SAM-a na temu cirkularnih migracija, naveo da je najveći nedostatak u visokokvalifikovanoj stručnoj spremi, posebno vezano za IT.
„Mladi ne bi trebalo da odlaze, jer mogućnost da se oni zaposle u svojoj zemlji donosi viskoprofitabilne poslove i industrije, oni su dobro plaćeni za svoje poslove i više mogu da potroše u svojoj zemlji“, objasnio je Damljanović.
Prema njegovim rečima, oni kreiraju ekosisteme koji omogućavaju kreiranje još više takvih mesta.
POVEZANE VESTI
„Važno je da se mladi motivišu da ostanu da rade u zemlji, prvenstveno jer generišu jako veliki dohodak i za zemlju i za sebe i kreiraju atmosferu koja privlači još više takvih“, istakao je predsednik SAM-a.
Partner u sektoru za reviziju kompanije „PwC“ Srbija Biljana Bogdanović kazala je da je istraživanje koje se bavilo razlozima za odlazak iz zemlje pokazalo da je 80 odsto ispitanika izjavilo da se efekti odlaska kvalitetnog kadra iz Srbije veoma osećaju.
„Takođe, istraživanje je pokazalo da su zanimanja koja najviše nedostaju ona u oblasti IT sektora, komercijalisti, vozači i građevinari“, izjavila je Bogdanović.
Ona je dodala da komapanije sarađuju sa fakultetima u 43 odsto slučajeva, te da se saradnja sprovodi kroz kontakte sa profesorima, sa studentskim organizacijama i u vidu različitih praksi, gostujućih predavanja.
Prodekan za saradnju sa privredom Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Lončar rekao je da na odliku mladih da ostanu ili odu iz svoje zemlje utiču obrazovni sistem, nivo zdravstvenih usluga, mogućnost zapošljavanja i kvalitet posla koji mogu da nađu.
„Važan im je odnos između zarade koju mogu da stvore i troška života, takođe je bitan i osećaj pravednosti, negativna selekcija koja postoji“, kazao je Lončar.
On je istakao i da mladi insistiraju na transparentnosti bitnih procesa, efikasnosti administracije i osećaju bezbednosti.
Direktor programa za cirkularne migracije „Tačka povratka“ Ivan Brkljač naveo je da je direktna komunikacija sa povratnicima ustanovila da njima najveću nedoumicu predstavlja adekvatna karijerna i poslovna prilika u Srbiji.
„Trenutno radimo na izradi administrativnih, poslovnih i društvenih vodiča za povratnike koje će im pružiti sve potrebne informacije“, rekao je Brkljač. On je zaključio da treba omogućiti da cirkulacija ljudi bude jednostavnija kako bi Srbija bila deo globalnog društva.
