Novi lokdaun u Nemačkoj gura ugostitelje i hotelijere ka ivici egzistencije. A čak i pre lokdauna nije bilo govora o oporavku. Sedam od deset ugostitelja strahuje za egzistenciju, svaki šesti je već pred bankrotom.
„Tri puta guska, jednom vegetarijanski“, viče Vinćenco Berenji i kači papirić na kutiju za narudžbine. Vinćenco je poslovođa restorana Kurpfac-Vajnštuben u berlinskoj četvrti Šarlotenburg. Sa kolegama priprema isporuku 130 narudžbina, piše Dojče vele (DW).
POVEZANE VESTI
Ali ove godine se tradicionalna guska za Svetog Martina nije služila na svečanom tanjiru, već u posudama od stiropora. Slično je i sa ostalim specijalitetima kuće: smuđom sa školjkama ili savijačom od sira i krušaka. Sve se to pakuje u jednokratnu ambalažu i šalje gladnim naručiocima.
Da nas gosti ne zaborave…
Iz tradicionalnog restorana u novembru je ponovo nestala ugodna atmosfera. Stolovi su pomereni uza zid, stolice naslagane. „I proletos smo bili prisiljeni da dva meseca prodajemo hranu samo za poneti“, kaže ugostitelj. Sada je cilj održati pogon, tako da gosti ne zaborave omiljeni restoran.
„U Berlinu radi više od 8.000 ugostiteljskih objekata, teško je postići da te ne zaborave“, žali se Berenji.
Cena od 29,90 evra za kompletan meni s guskom kao glavnim jelom u stvari je relativno povoljna. „Ali sada se ne radi o tome da zaradimo, nego da se održimo i ne otpuštamo osoblje koje isto tako mora nekako da preživi“, zaključuje Vinćenco Berenji.
Šestoro stalno zaposlenih, sedmoro na ispomoći – oni trenutno rade samo po nekoliko sati dnevno. Vlasnik je zato pri lokalnom birou za zapošljavanje podneo zahtev da dobije subvencije za skraćeno radno vreme. To je jedno od najčešćih oruđa države u borbi protiv stečajeva tokom pandemije. Šezdeset odsto plate zaposlenog koji radi skraćeno radno vreme plaća država.
To je dobrodošla pomoć. A takva vrsta pomoći se ne ubraja u dodatnu pomoć koju preduzetnici i preduzeća dobijaju od države tokom pandemije.
Država je za pomoć tokom najnovijeg lokdauna u novembru izdvojila dodatih deset milijardi evra. Manji preduzetnici pogođeni novim merama tako dobijaju 75 odsto od zarade koju su ostvarili u novembru prošle godine. Od toga se niko neće obogatiti, ali će pomoći da pokrije tekuće troškove, poput iznajmljivanja prostora i režija.
Svakom šestom ugostitelju preti stečaj
Međutim, podneti zahtev za pomoć je ovoga puta komplikovano. To ide samo preko knjigovođe ili pravnika. Mnogi smatraju da je postupak suviše komplikovan. „Pitanje je da li će novac uopšte stići“, sumnjičav je Berenji. Ljut je na političare i pita se da li to odluke donosi „gomila đaka koji ne znaju ni da čitaju ni da pišu“.
Pri tom je pomoć mnogima preko potrebna. Devet meseci od početka pandemije, mnogi su potrošili i pare za crne dane. Prema aktuelnom ispitivanju koje je sprovelo strukovno udruženje ugostitelja i hotelijera (Dehoga), više od 70 odsto ispitanih strahuje za svoju egzistenciju. Svakom šestom preti stečaj.
Još u gorem stanju su hoteli koji od početka meseca ne smeju da primaju goste koji putuju iz turističkih pobuda.
„Devedeset odsto hotelskih soba u Berlinu zvrji prazno. Tu bi trebalo dodati i gubitke zbog izostanka banketa, koji su zimi jedan od većih izvora prihoda za hotelijere. Od proleća do sada hotelska branša je izgubila 75 odsto zarade“, žali se šef berlinskog ogranka Dehoge Tomas Lengfelder.
Tamo gde su restorani i hoteli prazni, trpe i ostale privredne grane – od taksista, do perionica rublja. I maloprodaja se žali: oni doduše smeju da ostanu otvoreni i u novembru, ali kupaca nema.
Bez uobičajenog Božića
U restoranima je i pre najnovijeg lokdauna posao loše išao.
„U oktobru nismo imali ni 40 odsto prometa od prošle godine. Jednostavno – nedostaju nam turisti“, žali se Berenji. Zbog porasta broja novozaraženih teško da ima nekog ko je spreman da satima sedi u zatvorenom prostoru. A to se, siguran je berlinski ugostitelj, u zimskim mesecima neće promeniti.
Berenji s nelagodom razmišlja i o početku decembra do kada, barem je tako planirano, traju aktuelne mere zatvaranja.
„Period uoči Božića je udarno vreme za nas ugostitelje. Ali ove godine će sve biti drugačije. Stajaću za šankom, gledaću četiri-pet popunjenih stolova i razmišljati o tome kako da platim najamninu i radnike“, očajava Berenji.
On se, za razliku do berlinske Dehoge, koja po svaku cenu želi da hoteli i ugostiteljski objekti u decembru ponovno otvore vrata, zalaže za to da se lokdaun produži i na decembar: „Neka restorani budu zatvoreni i u decembru, ionako niko neće doći“, rezigniran je ugostitelj.
Iz izjava političara može se naslutiti da će mere „u ovom ili onom obliku“, ostati na snazi još mesecima. Ako restorani i otvore svoje vrata, tradicionalno slabi meseci za ugostitelje, januar i februar, sigurno neće pomoći u oporavku.
Preživeti do proleća – to deluje skoro kao nemoguća misija.
Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.
