Mali poljoprivrednici bez zdravstvene zaštite i nade u penziju, imaju samo – dug

Biznis 12. nov. 202016:36 > 15. nov. 2020 19:37
Podeli:
Izvor: N1

Dugovanja poljoprivrednika u Srbiji na ime poreza za penzijsko i invalidsko osiguranje dostigla su dve milijarde evra, a zbog nemogućnosti da plate godišnje obaveze, država je nekima od njih deo imovine stavila pod hipoteku. Taj je podatak u Narodnoj skupštini, ne prvi put, izneo poslanik Arpad Fremond tražeći rešenje za ljude koji godinama nemaju zdravstvenu zaštitu, ne mogu u penziju, a jedino što imaju je rastući dug. Prvi put je, međutim, od ministra finansija čuo obećanje - da će problem konačno biti rešen tokom sledeće godine.

Kada će mali poljoprivrednici postati tema za narodne poslanike? Sedamdesetogodišnji Ferenc Palašti dugo čeka taj trenutak.

„Sedamdeset godina… Znači ja bi već tri godine trebalo da sam u penziji“, kaže Palašti.

Umesto penzije od 11 hiljada dinara, ima dug od blizu 20 hiljada evra. Razlog je to što godinama nije uspevao da plati obaveze za penzijsko, invalidsko, te zdravstveno osiguranje od 110 hiljada dinara.

„To ne možeš platiti. Sa 19 jutara zemlje, ja nemam toliko prihoda. Naše domaćinstvo je sedam osoba. Od te zemlje mi imamo hranu. Nemam ni to, nemam ni zdravstveno, 2005. je zadnje što sam imao uplaćeno. Od tada nemam zdravstveno“, kaže Palašti.

Problemi za njega i druge male poljoprivrednike krenuli su 2012. kada su iz Poreske uprave počele da stižu opomene. Dve godine kasnije, na kapiju ovog čoveka stiglo je i rešenje po kom mu Ministarstvo finansija na ime duga, pod hipoteku stavlja šest jutara zemlje.

„Ako umrem, ko nasledi ako ne plati, onda će mi uzeti zemlju“, kaže on.

Dakle, ni zdravstvena zaštita, ni nada da će penziju doživeti, samo dug i kamate koji ne prestaju da rastu i koji se prenose na naslednike. Zbog toga su pre šest godina nadležnim ministarstvima uputili peticiju tražeći da se problem reši.

„Oni su postali ljudi koji nemaju osnovno pravo, pravo na život jer ne mogu doći do zdravstvene zaštite, ne mogu doći do nekih povoljnih kredita. Smatram da u Srbiji ima preko 400 hiljada ljudi koji pripadaju malim poljoprivrednim gazdinstvima, a od toga jedno 80-90 odsto nije solventno, to jest ne može da plaća doprinose, jer nema ekonomsku snagu“, kaže poljoprivrednik iz Subotice Blaško Temunović.

Na brojna pisma nadležnima prvi konkretan odgovor stigao je tek pre mesec dana, i to od državnog sekretara. 

„Da je postignut neki sporazum sa Svetskom bankom i da će doći do usaglašavanja, to jest otpisivanja njihovih potraživanja i pravljenja nekog novog zakona koji će biti na osnovu ekonomske snage, što smo mi i tražili“, kaže Temunović.

I u Narodnoj skupštini, posle godina obraćanja, obećanje ministra finansija da će problem konačno biti rešen u 2021. dobio je poslanik Saveza vojvođanskih Mađara. Kaže, to nije političko, već životno pitanje za male poljoprivrednike.

„Uradili smo nešto u ovim godinama, međutim sam iznos, odnosno kategorizacija, je ostala za kraj i kako vidimo, pošto država računa na ova sredstva kao na prihode, na ove dve milijarde evra, to na neki način sada država mora da odluči, odnosno Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede, šta će dalje“, kaže poslanik SVM Arpad Fremond.

Dobro bi bilo da se to već jednom reši, kaže Ferenc iz Bajmoka, a ne da, kao u slučaju njegovog brata, računi za porez stižu i 27 godina nakon smrti.