Radio Slobodna Evropa: Kina od EU uzela posao rekonstrukcije pruga u Srbiji

Biznis 26. okt. 202017:47 > 17:49
Podeli:
Izvor: N1

Većim delom Kina, ali i Rusija, preuzele su radove, kreditiranje, ali delom i dokumentaciju koju je pripremila EU na nekim od najvažnijih projekata u Srbiji. Reč je modernizaciji oko 400 kilometara železničkih pruga koje decenijama propadaju.

To proizilazi iz podataka o učešću EU u finansiranju modernizacije železnica u Srbiji, koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) dobio od Delegacije EU (DEU) u Srbiji.

EU je kroz bespovratna sredstva bila uključena u brojne projekte na modernizaciji železničkih pruga, za ključne i najduže deonice – ka granicama sa Mađarskom na severu i sa Severnom Makedonijom na jugu.

U Delegaciji EU za RSE ovim povodom kažu da su i dalje spremni da „finansijski učestvuju na važnom infrastrukturnom projektu izgradnje pruge između Beograda i Niša“.

Tu napominju da su o tome razgovarali i sa zvaničnicima Srbije, koji međutim kao partnera na ovom projektu – ističu Kinu.

Da je tako, potvrđeno je i za RSE u odgovoru iz nadležnog ministarstva u Vladi Srbije.

POVEZANE VESTI

„Predviđena je realizacija ovog projekta (pruga između Beograda i Niša) sa kineskom kompanijom China Road and Bridge Corporation (Kineska korporacija za puteve i mostove) uz korišćenje preferencijalnih kineskih kredita“, navodi se u izjavi Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za RSE i dodaje da je procenjena vrednost projekta oko dve milijarde evra.

Radovi bi, kako je u julu, u video poruci na svom Instagram profilu rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, trebalo uskoro da počnu.

U Delegaciji EU za RSE kažu da je projekat pruge između Beograda i Niša, čija je ukupna dužina 240 kilometara, među ključnim inicijativama koje je su prepoznate kao deo Ekonomsko investicionog plana EU za Zapadni Balkan.

Kako se navodi u odgovoru Delegacije, tim planom je predviđeno devet milijardi evra bespovratnih sredstava, a cilj plana, kako se ukazuje, je „podsticaj dugoročnog oporavka zemalja te regije (Zapadnog Balkana) i njihovo ekonomsko približavanje EU“.

„EU veruje da može da ponudi najbolje moguće uslove za velike investicije poput ove. Ekonomsko investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je predstavljen u Beogradu pre samo nekoliko dana (8. oktobra) odličan je okvir za našu buduću saradnju sa Srbijom na razvoju infrastrukture“, stoji u pisanoj izjavi Delegacije EU u Srbiji za RSE.

U njemu će ocenjuje i da će taj plan ojačati ključne infrastrukturne veze, posebno glavne saobraćajne i energetske veze.

„Pomoći će povezivanju ekonomija kroz ojačanu regionalnu ekonomsku integraciju i integraciju sa EU“, ističu u Delegaciji EU u Srbiji.EU već uložila milione evraKako proizilazi iz podataka koje je Delegacija dostavila RSE, EU je za izradu projektno-tehničke dokumentacije (Idejnog projekta, Studije o izvodljivosti i Procene uticaja na životnu sredinu) za podsekcije na trasi pruge Beograd- Niš od Velike Plane do Niša (duga oko 110 kilometara) i od Stalaća do Đunisa (duga oko 20 kilometara), do sada izdvojila sedam miliona evra bespovratnih sredstava.

Dokumentacija koja je pripremljena, kako su naveli, rađena je za brzinu vozova od 160 kilometara na sat budući da je Projektnim zadatkom upravo Srbija iznela takav zahtev.

U Srbiji su, inače, vozovi trenutno među najsporijima u Evropi i kreću se prosečnom brzinom od oko 55 kilometara na čas.Što se finansiranja tiče, Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) izrazile su interesovanje za investiciono finansiranje deonice Velike Plane – Niš koje bi i u ovom slučaju uključivalo značajan iznos bespovratnih sredstava EU, rečeno je u Delegaciji EU u Srbiji.

Taj iznos, kako su naveli, kreće se do 50 odsto vrednosti investicije za projekte modernizacije železničke infrastrukture.

Ukupna procenjena vrednost ulaganja za ovaj projekat je 565 miliona evra.

Što se tiče podsekcije Stalać-Đunis, duge oko 20 kilometara, a koja je takođe deo trase od Beograda do Niša, troškovi projekta procenjeni su na 160 miliona evra. Pored EIB i ovde je predviđena značajna podrška iz EU investicionih grantova.

Međutim, nadležni u Srbiji su imali drugačije viđenje za izbor partnera.

Ministarstvo: Odlučili smo da brzinu pruge ‘podignemo’ na 200km/h

U odgovoru koje je RSE dobio od Ministarstva građevinarstva Srbije, navodi se da je za prugu od Beograda do Niša (240 km), koju nazivaju „kičmom“ jednog od glavnih saobraćajnih pravaca u zemlji – Koridora 10, doneta je odluka da se izvrši rekonstrukcija i modernizacija za brzinu od 200 km/h sa kineskim partnerima, iako su, kako objašnjavaju, „prethodno imali aktivnosti sa Evropskom Unijom za izradu tehničke dokumentacije za određene deonice za brzinu 160 km/h“.

„Tokom izrade te dokumentacije zahtevana je i analiza za manje brzine od navedene (Opcione analize), ali ne i veće“, navelo je Ministarstvo za RSE.U odgovoru te institucije se ocenjuje i da je železnica jedan od glavnih pokretača privrede i da doprinosi unapređenju života građana, te da Srbija značajno kasni sa razvojem ove oblasti saobraćaja.

„A stanje budžeta je zadovoljavajuće i imamo prostora da unapredimo brzine na železničkoj mreži i zašto tu priliku ne bi smo iskoristili?“, stoji u odgovoru Ministarstva.

U Ministarstvu istovremeno ističu da, sa druge strane, na Koridoru 10 i njegovim kracima Srbija ima zaključene ugovore i sa EU kada je modernizacija pruga u pitanju. Kao primer ističu rekonstrukciju i modernizaciju pruge Niš – Dimitrovgrad, u dužini od 108 kilometara.