Jovanović (DFC): Nemamo više vremena za čekanje

Biznis 21. okt. 202016:29 > 16:36
Podeli:
Izvor: Leigh Vogel / GETTY IMAGES NORTH AMERICA / Getty Images via AFP

Džon Jovanović, direktor kancelarije Američkog fonda za razvoj (DFC), u intervjuu za "Nedeljnik", pričao je o tome kako se obreo u Beogradu i koji su planovi ustanove koja je stigla na Balkan odmah posle potpisivanja Vašingtonskog sporazuma. Jovanović je govorio o svom srpskom poreklu, o odrastanju u Čikagu, ali i o investicijama u infrastrukturu, velikim projektima koji očekuju ovaj region i šta će to značiti za rešavanje otvorenih sporova između Beograda i Prištine.

„Nama je – a kad kažem ‘nama’, to znači vladi Sjedinjenih Država, u čije ime nastupam – jasno da bez rešavanja svih političkih problema neće biti normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. Ali takođe svima treba da bude jasno da vreme ide i neumitno prolazi. Da mladi odlaze. Da region propušta prilike. Dugoročni cilj je da se značajan politički problem između Beograda i Prištine reši jednom zasvagda, ali to nije moguće bez saradnje na ekonomskom, na nivou biznisa. Posmatrajte to kao izgradnju poverenja. Ne može čovek da se probudi i da istrči maraton. Moraju da se obave pripreme“, naveo je Jovanović.

On je objasnio zašto je ulaganje u infrastrukturu najvažnije.

„Posle ovog razgovora krenuću u Prištinu. Nekoliko puta sam vozio tim putem, i znam šta znači kad izađeš iz Niša i kreneš ka Merdaru, kad prestane auto-put, i koliko bi brži i bolji putevi omogućili kretanje ljudi, biznisa. Na prelazu čekaju kamioni. Na svim prelazima čekaju kamioni. Video sam kamione i na granici sa Hrvatskom, a ne mora tako da bude, i to je budućnost ovog regiona“, ispričao je Amerikanac srpskog porekla, uz ocenu da je, već u prvih nekoliko nedelja, i u vladama u Beogradu i Prištini video ljude koji su spremni da rade i da sarađuju, bez obzira na to što, kako je rekao, sve što urade u ovom procesu „nosi politički rizik“.

Džon Jovanović je za „Nedeljnik“ pričao na tečnom srpskom jeziku.

„Priče moje majke i mog oca predstavljaju klasični američki scenario za srpski narod u Americi. Mnogi nisu znali ni reč engleskog kada su stigli, nisu imali nikakve veze, kretali su od potpune nule. Živelo se teško i radili su se najteži mogući poslovi. Svi su morali da se bore, i to su i radili. I držali su se zajedno. Porodica i druženje sa drugima sa Balkana – to je bila sigurna zona“, objasnio je direktor kancelarije DFC.

„Moja deca se prezivaju Jovanović, a ne Džonson. I neko će njih jednog dana pitati odakle su poreklom. Ja bih želeo da kažu da su iz Srbije, sa Balkana, od oca srpskog porekla i majke turskog porekla. I da mogu da kažu koliko je taj region sjajan, da tamo ljudi rade i napreduju, grade sjajne kompanije i tehnologije. Da imaju mir i stabilnost“, rekao je Jovanović.