Poljoprivrednici "beže" od osiguranja useva

Biznis 01. jun 201518:36 > 19:00
Podeli:
Izvor: N1, arhiva

Zašto je srpskom poljoprivredniku lakše da ostane bez višegodišnjih prinosa nego da osigura svoj rod? U pitanju su nepoverenje i neinformisanost, kažu stručnjaci, pa je zbog toga samo 10 odsto useva osigurano.

Od 1. juna je na snazi Zakon o predžetvenom finansiranju koji omogućava poljoprivredniku da uzme kredit za narednu setvu, a da kao garanciju da upravo tu buduću setvu. Fabrika pod otvorenim nebom – to je njiva za poljoprivrednika. Ipak, nema krova pa nema ni zaštite. Potencijalnu štetu bi moglo da nadoknadi osiguranje. Moglo bi, kada bi ratari u to verovali.

„Da li će to biti sve ispoštovano do kraja? Mi smo imali uvek obećanja od banaka, od države, od svih. Uvek se tu nešto iskomplikuje“, kaže poljoprivrednik iz Crepaje Živica Stojkov.

Komplikacija se manje, ali ipak boje, i mlađe generacije.

„Odlučili smo da osiguramo zbog vremenskih nepogoda, zbog grada, zbog požara. Uslovi su za sada dobri ali nismo sigurni koliko je to sigurno“, navodi poljoprivrednik iz Crepaje Srđan Erski.

A ništa više nije sigurno, a najmanje vremenski uslovi.

„Ono što je karakteristično za 2014. godinu u vezi sa brojem elementarnih nepogoda – taj broj je bio za čitavih 14 odsto veći nego u 2013. godini. Zbog toga se treba osigurati jer je to jedini način da naplatite štetu“, savetuje Lela Saković – www.sveoosiguranju.rs

Osigurati se može sve i od svega – suše, padavina, požara, groma, nižeg prinosa pa čak i pada cena.

„Cena zavisi od lokaliteta i vrednosti same proizvodnje u vreme žetve, odnosno berbe, a sve opet u zavisnosti od biljne vrste, a kreće se između dva do pet odsto“, kaže Katarina Kaurin – Generali osiguranje.

Država učestvuje u finansiranju osiguranja sa 40 odsto, ali procenat osiguranih obradivih površina u Srbiji ne raste iznad 10 odsto.

Opširnije u prilogu Jovane Štetin.