Kvartalni monitor: Prognoza pada BDP Srbije u 2020. godini i dalje tri odsto

Biznis 25. sep. 202013:36 > 13:41
Podeli:
Izvor: Fonet

Srbija bi 2020. mogla imati pad bruto domaćeg proizvoda od tri procenta, iako najnoviji podaci pokazuju da rezultat može biti bolji, za sada treba zadržati ovu procenu zbog neizvesnosti u vezi sa epidemiološkom situacijom do kraja godine, rečeno je na predstavljanju novog broja Kvartalnog monitora u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i FREN-a.

„Privreda Srbije, slično kao i druge evropske privede, u toku drugog kvartala ove godine imala je značajno pogoršanje situacije. Došlo je do pada BDP za 6,4 odsto, izvoz i uvoz su opali za oko 20 odsto, a strane direktne investicije su opale za 35 odsto. U istom periodu došlo je do velikog povećanja fiskalnog deficita i do rasta javnog duga“, kazao je glavni urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić.

On je podsetio i da je manji pad ekonomije u Srbiji, u odnosu na druge zemlje, rezultat toga što je Srbija u krizu ušla sa nešto većom stopom rasta, ali i toga što, kao manje razvijena država, u strukturi privrede ima veće učešće proizvodnje egzistencijalnih proizvoda poput hrane i pića, uz manje učešće trajnije potrošnih i investicionih dobara, a nema ni veliko učešće proizvoda koji su povezani sa epidemiološkim rizicima, poput turističkih usluga i slično.

„Ipak, ako ove rezultate poredimo sa rezultatima u drugim evropskim zemljama, možemo da ocenimo da su rezultati privrede Srbije u ovom periodu nešto bolji“, rekao je Arsić.

Ukazao je da je za Srbiju i druge evropske zemlje važno što je od juna došlo do relativno značajnog poboljšanja privredne situacije.

„Oporavila se privreda Nemačke i drugih zemalja, uklučujući privredu Srbije, tako da su sada procene rezultata privrede Srbije u ovoj godini povoljnije nego što su bile pre dva ili tri meseca“, rekao je Arsić.

Procene koje se prave za evropske zemlje u avgustu i septembru, kako je dodao, smanjuju njihov pad u odnosu na prognoze koje su postojale pre nekoliko meseci.

„To znači da će, na osnovu sada raspoloživih podataka, evropske privrede, pa i privreda Srbije, imati putanju koja će približno odgovarati latiničnom slovu V“, kazao je Arsić.

Naveo je i da su moguća nova iznenađenja, koja bi bila posledica novog talasa epidemije i uvođenja strožih epidemioloških mera ili iznenađenja koja bi bila posledica pandemije, poput krize javnog duga ili bankarske krize u nekoj zemlji, zbog čega su dugoročnije prognoze neizvesne.

„Važno je imati u vidu da će ova kriza, čak i ako bude kratkotrajna, ostaviti trajne negativne posledice za većinu privreda koje će se ispoljavati kroz povećanje javnog duga. U Srbiji će to povećanje javnog duga iznositi osam do devet procentnih poena, pa ćemo dostići dug od oko 60 odsto BDP-a, a u drugim zemljama to povećanje će biti još i veće“, rekao je Arsić.

On je upozorio da će doći i do rasta procenta loših kredita.

„To je za sada odloženo reprogramom kredita, ali kada on istekne, sigurno će za nekoliko procentnih poena biti više loših kredita nego što je to sada slučaj“, naveo je on.

Dodao je i da se može očekivati rast stope nezaposlenosti.

„Taj rast je odložen, jer tržište rada u Evropi reaguje sa kašnjenjem zbog relativno stroge regulacije, a osim toga sve evropske države su primenile programe pomoći preduzećima ili direktno radnicima koje imaju za cilj da se očuvaju radna mesta i u preduzećima koja nisu radila tokom krize“, ukazao je Arsić.

Prema njegovim rečima, ako se početkom naredne godine dostigne predkrizni nivo privredne aktivnosti, rast nezaposlenosti neće biti naročito veliki.