Socijalni forum: Srbija po realnom BDP na nivou iz 1980, velika nejednakost

Biznis 21. sep. 202014:52 > 15:07
Podeli:
Izvor: Pixabay

Srbija ima lošiju državu nego u vreme socijalizma, a po realnom bruto društvenom proizvodu danas je na nivou iz 1980. godine, ocenjeno je na Socijalnom forumu u organizaciji Fondacije "Fridrih Ebert" i Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost.

„Pored rasprostranjenog siromaštva i jedne od najviših stopa dohodovnih nejednakosti u Evropi, tržište rada (u Srbiji) pati od prevelikog udela prekarnih radnih odnosa“, rekao je Maks Brandle, direktor kancelarije Fondacije „Fridrih Ebert“.

POVEZANE VESTI

On je dodao da su potrebni novi pristupi temi društveno-ekonomskog razvoja, sa više pravednosti, ekološke održivosti i socijalne uključenosti.

Sindikati u Srbiji danas nemaju pouzdanog političkog partnera a „odsustvo političkog kišobrana jako limitira uticaj“ koji bi ta organizacija mogla da ima, ocenio je predsednik Nezavisnosti Zoran Stojiljković.

Međunarodna organizacija rada (MOR) i međunarodne finansijske institucije dokazivale su da su pre četrdesetak godina, kada je pala moć sindikata, dramatično počele da rastu društvene nejednakosti, dodao je on.

„Sindikat služi da drži raspodelu kako-tako pod kontrolom. Kažu da je za zadnje tri decenije svet postao tri puta bogatiji a da nejednakosti nisu pale već rasle, i da se pozicija srednjih slojeva nije popravila“, kazao je Stojiljković.

Predložio je da se proizvede platforma u formatu novog društvenog ugovora, kako to čini Međunarodna konfederacija sindikata (MKSS), i dodao da oko te platforme „treba okupiti sve što je pametno i što se bavi najvažnijim temama, od klime, preko ekologije i ekonomije znanja“.

Stojiljković je rekao da pripada maloj grupi ekonomista koji konzistentno ukazuju da je nejednakost u Srbiji veoma visoka i da su njeni uzroci višestruki.

„U zemljama u kojima postoji visoka zaposlenost i gde su poslovi relativno ujednačeni nejednakost je po pravilu umerena ili niska što zavisi od naplate poreza i socijalnih davanja. Kod nas taj sistem nije napravljen tako da bitno smanjuje nejednakost“, ukazao je profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko.

Stopa nejednakosti u Srbiji ima koeficijent od oko 36, dok je u zemljama koje isto toliko uzimaju i raspodeljuju, na primer Slovenija i Slovačka, taj koeficijent za desetak poena manji, rekao je on i dodao da „generalno od 2,8 miliona zaposlenih oko 1,5 miliona, pretežno u javnom sektoru, ima sigurne poslove a ostali loše“.

Samostalni ekonomski konsultant iz Londona Nebojša Kata kazao je da je Srbija po realnom bruto društvenom proizvodu na nivou iz 1990, godine „kojoj je prethodilo desetak godina apsolutne stagnacije, što praktično znači da je Srbija danas na nivou iz 1980. godine“.