LIBEK: Povećanje minimalca je signal poslodavcima da otpuštaju radnike

Biznis 11. sep. 202018:07 > 18:08
Podeli:
Izvor: N1

Mihajlo Gajić iz LIBEK-a izjavio je za N1 da bi povećanje minimalca u situaciji kada zemlji usled korona krize preti možda čak i dublja recesija nego 2008. godine, značilo samo dodatni trošak za poslodavci i predstavljalo signal: "otpustite radnike, neće vam se isplatiti".

Gajić je u Danu uživo TV N1, osvrćući se na najavu predsednika Aleksandra Vučića da će penzije i minimalac biti povećani od 2021. godine, izjavio da postoje ozbiljni argumenti koji idu protiv takve odluke.

„Imamo situaciju da zemlja ulazi u najdublju recesiju od 2008, a mi želimo da povećamo dodatno preduzećima troškove rada. To ne samo da će povećati njihove rashode za zaposlene, nego moraju da plaćaju i veće poreze i doprinose“, istakao je Gajić.

Ukoliko bi država, pak, smanjila dažbine i poreske stope, onda, prema Gajićevom mišljenju, ne bi bilo previše problema da se razmišlja o povećanju mininalne zarade.

No, u situaciji kada MMF procenjuje da će oko 140.000 radnih mesta biti ugroženo u Srbiji usled korona krize, svako povećanje troškova poslodavaca je signal koji kaže otpustite radnike, neće vam se isplatiti, upozorio je sagovornik N1.

Gajić se osvrnuo i na nedavno objavljeni Indeks ekonomskih sloboda u svetu, na kojem je Srbija sa prošlogodišnjeg 84. mesta dospela na 74. LIBEK je, međutim, taj napredak ocenio kao „varljiv“.

Naime, Gajić je objasnio da je do napretka s jedne strane došlo zbog promene metodologije, dok je stvarni pomak napravljen u oblasti koja je vezana za nivo inflacije.

„Ekonomske slobode su neka vrsta različitih načina kako da se objasni privredni ambijent u kojem je moguće s lakoćim raditi i investirati. Džaba ako iamte dobru i stabilnu inflaciju, ako ne možete da trgujete i izvozite i uvozite, ili ako vam imovinska prava nisu zaštićena, što se recimo desilo 2016. u Savamali“, podsetio je.

Srbija, zapravo, ima ozbiljnih problema u svim oblastima, i po ekonomskim slobodama nalazi se na dnu u Evropi, upozorio je Gajić i dodao da je skor ubedljivo najlošiji u oblasti zaštite imovinskih prava.

Ukazao je da imamo ozbiljne probleme vezano za rad sudstva, korupciju i političke interese koji mogu da utiču na sudske odluke, zatim sudske procese koji su jako spori i dugotrajni, kao i razliku u praksi sudskih odluka, odnosno situaciju da sudovi često tonose različite odluke od slučaj do slučaja, iako su početni parametri isti.

Upozorio je i da imamo visinu javne potrošnje kao Nemačka, ali i tri puta manji dohodak od te zemlje. Država je istovremeno vlasnik velikog broja preduzeća, i ima veliki uticaj na to kako izgleda privredni život u zemlji, naveo je gost Novog dana.

Stoga se Srbija i dalje, kako je rekao, ubraja u zatvoren poretke, sa visokim nivoom korpucije, gde vam je za poslovni uspeh često potrebno lično poznantsvo ili ograničavanje konkurencije.

U otverenim porecima, poput zemalja Severne Amerike i Zapadne Evrope, možete da zaradite novac samo ako ponudite proizvode bolje od konkurencije po nižoj ceni, istakao je Gajić izrazivši nadu da je to sistem kojem težimo.