Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković i Miša Relić iz Udruženja klubova i barova istakli su u Novom danu TV N1, da država mora da pronađe način za dodatnu pomoć privredi koja trpi teške posledice epidemije koronavirusa, jer u suprotnom na jesen slede masovna otpuštanja radnika.
Isplata trećeg i poslednjeg „korona minimalca“, kao mere državne pomoći za oko milion radnika u oko 232.000 preduzeća u zemlji, počinje danas, ali je Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca za N1 ocenio da to neće biti dovoljno.
„Treba reći da ta mera koju je Vlada donela rano – ako se primenjuje do jula – je pomogla da se ne otpusti jedan broj radnika koji bi inače bio otpušten – više od milion zaposlenih (…) Ali nismo na dovoljan način predvideli da će korona ovoliko trajati. Ako bismo to poredili, mogli bismo da kažemo da smo se pripremili za sprint trku, a možda će biti maratonska“, kazao je Atanacković.
POVEZANE VESTI
Podsetio je i da je država pojedine mere donosila neselektivno, poput islate jednokratne pomoći od 100 evra za svakog punoletnog građanina, a taj novac bi, prema njegovoj računici, bio dovoljan za isplatu minimalca još tri meseca.
Miša Relić je objasnio situaciju na primeru ugostiteljstva, gde restorani i kafići sa smanjenim kapacitetima mogu koliko-toliko da preživljavaju, dok noćni klubovi i barovi već mesecima ne rade, zbog čega je ugroženo čak 20.000 radnih mesta u Beogradu.
„U prvom trenutku mere su nam pomogle, u smislu da smo zadržali radnike, ali sada su te mere omča oko vrata svima koji su primili pomoć, jer ako smo tri meseca primali pomoć, mi ne možemo da otpustimo radnike, ne možemo da radimo, a i dalje nam stižu rente, struja, komunalije… Ne postoji način da opstanemo, osim ako država ne da minimalce“, kazao je Relić i predložio neke dodatne mere pomoći, poput 90 odsto popusta na rentu lokala u javnoj svojini, ili smanjenja PDV-a.
„U drugoj situaciji, doći do otpuštanja radnika, i onda će nas država tužiti. A, ako ne otpustimo radnike, bankrotiraćemo, i ostaćemo i bez lokala i radnika“, dodao je Relić i istakao da će radnici, u slučaju otkaza, otići na biro i država će svejedno morati da ih plaća.
Atanacković se nadovezao da se situacija u ugostiteljstvu lako može preslikati i na druge privredne grane.
„Mi smo značajno razočarani izjavom da država nema sredstava, niti nameru da se upušta u dalju pomoć privredi“, kazao je on i poručio da država mora da se još zaduži, ali i da prilagodi javni sektor novim okolnostima, jer kako je istakao, ne mogu javna preduzeća da funkcionišu kao da panedmije nikada nije ni bilo, a da sav teret krize snose privatnici.
Komentarišući poruku države da privreda mora da se prilagodi novim okolnostima, Relić je rekao da je pokušao da u svom restoranu uvede dostavu, ali da su imali tek po dve-tri porudžbine dnevno, dok je noćni klub hteo da izdaje za svadbe, ali su masovna okupljanja u zatvorenom prostoru i dalje zabranjena, a niti ljudi žele da organizuju takve proslave tokom pandemije.
„Ne možete da se prilagodite, za to trebaju ozbiljne investicije, a nemamo para. Svi smo predali za te kredite, a informacija iz Privredne komore je da je od 14.000 predatih zahteva, obrađeno 900 i nešto“, naveo je Relić.
Atanacković je dodao da se, s druge strane, u zemljama EU priprema paket pomoći privredi i stanovništvu vredan 1.300 milijardi evra, te da će samo Hrvatska dobiti sedam milijardi evra pomoći u prvom momentu, dok će zemlje poput Srbije dobiti mrvice čime će se, strahuje on, još više produbiti razlika između privreda zemalja EU i onih van Unije.
Počasni predsednik Unije poslodavaca je naveo i da se, usled smanjene privredne aktivnosti, budžet puni sve teže, te da izuzev prehrambene industrije, potražnja gotovo da ne postoji.
„U oktobru možemo očekivai rasplet, jer će oni koji su dobili pomoć morati na kraju da naprave bilans. Ako je nekoj firmi posao pao za 30 ili 50 odsto, jedini način da smanji troškove je da smanji broj zaposlenih. Ako nema priliva, mora se seći na strani rashoda“, upozorio je Atanacković.
Relić je naveo da prosečni klub u Beogradu mesečno gubi oko milion dinara, i da on ne vidi kako će bez državne pomoći, uopšte dočekati oktobar.
„Bavimo se sada letom, a dolazi kataklizma na jesen, neće biti bašti, kapaciteti će pasti drastično. U restoranu ću moći ću primim 12 gostiju, a imao sam 40 mesta. Ne može sedmoro zaposelnih da služi desetoro ljudi u restoranu“, istakao je Relić i ocenio da ako pandemija potraje do proleća, ugostiteljstvo pre 2023. godine ne može da očekuje nikakav profit, a kamoli povraćaj izgubljenog novca u ovom periodu.
