Henkelu 144.000 evra za radno mesto, pomoć potrebna i domaćim privrednicima

Biznis 09. maj. 202019:26 > 19:34
Podeli:
Izvor: Morgue File (Ilustracija)

Pošto se zdravstvena kriza stavi pod kontrolu, u čitavom svetu će uslediti borba za oporavak, a negde čak i za opstanak privrede. Srbija će se, prema ocenama međunarodnih finansijskih institucija, izvesno suočiti sa padom privrednog rasta, a sa izazovima će se najteže nositi domaći privrednici. Ekonomski analitičari zato otvaraju pitanje: da li bi država trebalo da preispita politiku davanja subvencija stranim investitorima i novac iz državne kase usmeri ka domaćim investitorima?

Rasipanje državnih para ili dobro promišljen ekonomski potez? U koju od te dve kategorije bi trebalo smestiti vest da je iz budžeta Srbije dato 14,4 miliona evra „Henkelu“ da proširi kapacitete fabrike u Kruševcu?  

Iako je obaveza da nemačka kompanija zaposli još 100 radnika, prosta računica pokazuje da je time država praktično „platila“ za svako radno mesto 144.000 evra. Da li državu taktika kojom vlast pokušava da održi privredu skupo košta?

Kada je pred čitavim svetom, pa i Srbijom, period neizvesnosti i potencijalna ekonomska kriza – ekonomski analitičari ukazuju da bi trebalo raditi na tome da se umesto stranih, povećaju domaće investicije.  

Prema prognozama međunarodnih finansijskih institucija i Evropske komisije – Srbiji predstoji pad BDP-a od oko četiri odsto u ovoj godini, rast deficita i povećanje koeficijenta javnog duga. A naredne 2021. godine snažan oporavak i privatne potrošnje i investicija.

Međutim, Vlada bi trebalo snažnije da podstakne domaće investitore da ulažu, jer je i pre krize koju je izazvala pandemija koronavirusa manjak domaćih investicija bio oko milijardu evra godišnje.

Ekonomska novinarka „Nove ekonomije“ Ivana Pavlović za N1 kaže da u trenutku kada je ceo svet na nivou krize tridesetih godina – Srbija neće okretatio kormilo ekonomske politike i da ne treba očekivati da će se preispitivati politika davanja subvencija stranim investitorima.

„Činjenica je da ovde strani investitori imaju jednu vrstu brze pruge, brzog šaltera i brze trake – vrlo brzo se za njih rešavaju sve administrativne i birokratske prepreke, direktan je prilaz kabinetu Vlade Srbije. Međutim, onog trenutka kada neko bude ponudio stotinu hiljada evra ili neki milion više – to su fabrike koje vrlo brzo mogu da se podignu, spakuju fabriku, opremu i isele se u drugu zemlju, a možda im se i to ne bude isplatilo – ostaviće samo tu ljušturu ovde“, napominje Pavlović.

Ekonomista „Libeka“ Mihailo Gajić kaže da je od 2006. do 2016. godine, prema podacima Razvojne agencije, sklopljeno oko 300 ugovora o subvencionisanju, a da je isplaćeno oko 450 miliona evra subvencija.

Ipak, Gajić navodi da subvencije bilo stranim, bilo domaćim investitorima nisu dugoročno rešenje, već da je ključ za stabilan rast privrede u dobrom privrednom ambijentu, koji Srbija još nema.

„Slovačka, Češka i Poljska privreda nisu se razvile subvencijama nego tako što je napravljen privredni ambijent, razumno deljenje pravde, razumna poslovna regulacija, sigurnost ugovora i onda je subvencija bila neka vrsta šlaga na torti kojom su se privlačili investitori. Kod nas, mi imamo samo taj šlag, a tortu nemamo“, objašnjava Gajić.

Na kritike zbog davanja subvencija, iz Vlade je više puta stigao odgovor da se na svaki evro subvencija u državnu kasu vrati šest puta više novca. Ali, ekonomski stručnjaci kažu: vraćalo bi se isto bilo da se daje stranim ili domaćim privrednicima, čija je sudbina sada mnogo neizvesnija.