Novi dan: Šta će multinacionalnim kompanijama profit ako će izazvati apokalipsu?

Biznis 22. jan. 202010:33 > 10:37
Podeli:
Izvor: N1

Kolumnista dnevnog lista Danas Gojko Vlaović ekonomski analitičar Dragan Vujadinović ocenili su u Novom danu TV N1 da glavne teme ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma - borba protiv klimatskih promena i nejednakosti u svetu - govore o tome da je sadašnji koncept tržišnog kapitalizma neodrživ na duže staze.

Vujadinović je rekao da tržišni kapitalizam nesumnjivo daje najveće prinose, ali je u praksi pokazao i dve ogromne protivrečnosti.

„Prva su klimatske promene i stepen zagađenje, i više miliona izbeglica baš usled tog faktora, a druga nejednakost koja je došla do tačke gde nazad nema“, upozorio je on.

POVEZANE VESTI

Ukoliko se te dve protivrečnosti ne saniraju, sadašnji sistem je neodrživ na duži rok, istakao je Vujadinović.

„Glavna protivrečnost je da je stopa rasta profita nesrazmerno veće od rasta BDP-a, odnosno da od novostvorene vrednosti više odlazi na profite nego za plate zaposlenih“, kazao je Vujadinović.

Podsetio je da se npr. istaknuti francuski ekonomista Toma Piketi zalaže da svaki građanin njegove zemlje dobije po 120.000 evra kako bi se smanjile socijalne razlike.

Dodao je i da je glavni instrument za smanjivanje socijalnih razlika, progresivno oporezivanje – da oni koji više prihodoju i više daju u državne budžete. No, ukazao je Vujadinović, potrebno je da se o takvoj meri postigne svetski konsenzus, jer će u suprotnom kapital bežati tamo gde se profit ne oporezuje.

Vlaović je saglasan sa ocenom da klimatske promene i rastuće nejednakosti danas jesu problemi koji najviše opterećuju planetu, ali je skeptičan da će ovogodišnji Svetski ekonomski forumu u Davosu doneti konkretnije rezultate.

„Bez obzira koliko poslodavci i moćni političari sa Zapada želeli da izađu u susret masama, interesi profita i ekologije se baš razlikuju“, ocenio je Vlaović.

Činjenica je, kako je istakao, da su multinacionalne kompanije najveći zagađivači i, kako je poručio, one moraju da shvate da će u trci za profirom uništiti i sebe.

„Šta će im profit ako će izazvati apokalipsu“, upitao je on.

Stoga je mišljenja da reševanje problema globalnog zagrevanje treba prepustiti stručnjacima, jer se pokazalo da „biznismeni znaju da prave novac, ali definitvno ne i da štite životnu sredinu“.

Govoreći o regionalnim pitanjima, gosti Novog dana su se saglasili da države Zapadnog Balkana treba da se, pre svega, posvete ekonomskim pitanjima i rastu standarda građana, jer će se tako smanjiti i regionalne trzavice.

Vujadinović je istakao da je, uprkos pričama o najvećem privrednom rastu u regionu, prosečna stopa rasta srpskog BDP-a u poslednjih sedam godina bila tek dva odsto, odnosno najniža u Jugoističnoj Evropi.

Podsetio je i da je 2008. godine, kada je prosečna plata u Srbiji bila 402 evra, prosečna zarada u susednoj Rumuniji bila 330 evra. Danas je prosečna plata u Srbiji blizu 500, a u Rumuniji blizu 700 evra što, po oceni Vujadinovića, pokazuje da je Evropska unija, sa svim svojim problemima, i dalje mesto koje omogućava rast standarda stanovništva.

Gosti Novog dana očekuju i da će se na samitu koji će biti održan u maju u Zagrebu, dodatno otvoriti evropska perspektiva za zemlje Zapadnog Balkana.