Sindikati: Vlast stvara paralelnu sliku stvarnosti, Srbija je realno na začelju

Biznis 08. jan. 202010:27 > 10:28
Podeli:
Izvor: N1

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić i predsednik Udruženja granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković ocenili su u Novom danu TV N1 da je veliki problem to što u Srbiji postoje dve slike stvarnosti: jedna, koju kreira vlast, po kojoj nikada nije bilo bolje, i druga, koja je sindikatima prihvatljivija, po kojoj je Srbija po položaju radnika na začelju u Evropi. Gosti su se saglasili i da radnici i građani više nemaju poverenja u sindikate, i da su potrebni konkretni rezultati kako bi se to promenilo.

Ranka Savić je u jutarnjem programu TV N1 rekla da vlast kreira sliku stvarnosti po kojoj u Srbiji nikada nije bilo bolje: da su prava radnika na visokom novou, da budžet nikada nije bio u boljem stanju, da je stopa nezaposlenosti jednocifrena…

„Onda dolazimo do druge slike koja je nama iz sindikata prihvatljivija da je Srbija zemlja sa najnižom zaradom u Evropi – samo je Albanija iza nas – sa najmanjom minilalnom zaradom, 350.000 ljudi radi za 27.000 dinara, još 350.000 za zaradu od 31.000 do 32.000 dinara, 200.000 ljudi na platu čeka između tri i šest meseci, i ono što je naročito porazno – 80.000 ljudi ide na posao i ne prima nikakve plate“, istakla je predsednica ASNS.

Podsetila je da Srbija ima izuzetno restriktivan Zakon o radu, veoma loš po radnike, ali da bi zaposlenima bilo bolje čak i kada bi se takav zakon poštovao u praksi.

„M imamo npr. u ‘Krušiku’ 2.069 ljidi od ukupno 3.100 zaposlenih, koji rade na određeno više od 10 godina. Sama država ne poštuje zakone koje je donela. O čemu mi onda možemo da pričamo. Rad na određeno postao je dominantan, i niko ništa ne reaguje“, upozorila je.

Stojiljković je rekao da bi se apsolutno saglasio sa dijagnozom stanja u zemlji koji je postavila Ranka Savić.

„Slušao sam pažljivo Ranku, i osećam da svi koji nas gledaju drugi dan Božića kažu: ‘Šta ste vas dvoje uradili’. Znači mi nismo uspeli da zaustavimo rat devedesetih, privatizacije koje nisu donele nova znanja i tehnologije i nisu pokazale ekonomski razvoj, da zaustavom ovu vrstu ponižavanja sindiakta, medijskih radnika i svega što nije pod kontrolom populističke vlasti. Stvara se paralalena stvarnost, sve se čini da se daju vaninstitucionalna obećanja (…) Fokusirao bih se na obećanje Aleksandra Vučića o plati od 900 evra. To je krajnja demagogoija ukoliko ne nateramo vlast da potpiše društveni ugovor i da se prolazno vreme meri svake godine“, istsakao je predsednik UGS „Nezavisnost“.

Stojiljković je ocenio da je za tako ambiciozan cilj potreban dugoročni privredni rast od bar pet odsto, godišnji rast plata od 10 odsto, prestanak subvencionisanja „industrije motanja kablova“ i pelazak na institucionalnu podršku visokim tehnologijama – odnosno potpisivanje tzv. socjilanog pakta Vlade, poslodavaca i sindikata kojim bi se sve to garantovalo.

„Niko to nama nije prihvatio, a tražimo od 2003. godine. Testirajmo Vučića u Vladu da li su spremni da to urade“, poručio je.

Podsetio je i da je trenutno pola miliona ljudi na položajima i radnim mestima na kojima, kako je rekao, nikada ne bi bili da nemaju partijsku knjižicu vladajuće stranke.

„I oni će to krvavo braniti“, konstatovao je i dodao da je drugi problem to što je za proteklih 12 godina, usled tzv. „odliva mozgova“, Srbiju napustila „cela jedna Crna Gora“.

„Ovde je kao u čuvenoj pesmici ‘Vuk i ovca’. Ljudi su anestezirani strahom od vuka. Misle da ovde nikada neće biti drugačije, i najpametniji odlaze“, upozorio je Stojiljković.

Savić je dodala da je suština u tome što nijedan sindikat sam za sebe nema snagu da bilo šta uradi i promeni. Pritom je postavila pitanje reprezentativnosti sindikata, jer tvrdi da dva sindikata koja za sebe tvrde da su reprezentativna – UGS „Nezavisnost“ i Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) – „po njenom dubokom uverenju“, ne ispunjavaju zakonski cenzus od 10 odsto ukupnog broja zaposlenih, odnosno 220.000 članova, da bi bili reprezentativni.

„Odgovornost nije podjednaka, gledaoci morjau da znaju, ne može da bude odgovornost ista nekoga ko je u Socijalno-ekonomskom savetu, i nekoga ko nije. To je različlita snaga“, poručila je Savić i predložila da se cenzus za reprezentativnost smanji na pet odsto.

U polemici dvoje gostiju koja je usledila, Stojiljković je rekao da nema ništa protiv, ali je kazao i da je, po njegovom mišljenju, to tek peta tema po važnosti, i da ne treba vreme na televiziji, koje se sindikatima ukazuje dva do tri puta godišnje, trošiti na temu koja među građanima nije naročito popularna.

Savić je odgovorila kako ne smatra da je reprezentativnost sindikata prioritet, ali da je uveerena da Srbija ne može imati dobar sindikalni pokret na lošim temeljima.

„Vi koji sedite unutar Socijalno-ekonomskog saveta nemate rezultat. Reci mi jedan uspeh“, kazala je.

Stojiljković je uzvratio da njegova sagovornica ima „fiksaciju na reprezentativnost“, i priznao da su rezultati socijalngo dijaloga skromni, ali da je odnos partnera u dijalogu takav da je teško postići konsenzus sa Vladom i poslodavcima.

„Ići će Zakon o štrajku, novi Zakon o radu, hajde da vidimo, založićemo se zajedno za neka rešenja, da vidimo šta će biti rezultat“, kazao je Stojiljković i podsetio da su se sindikati zajednički borili u Republičkom geodetskom zavodu gde su zaposleni dva puta štrajkovali, gde su postignuta dva sporazuma sa Vladom, da bi se na kraju pokazalo da su materijalni interesu u RGZ toliko jaki da je direktor te institucije, kako se izrazio, jači od pola Vlade.

Rad na određeno vreme i rad na crno dominiraju

Izvor : N1

U Novi dan se uključio i urednik portala Radnik.rs Miloš Vučković koji je rekao kako prosečan radnik u Srbiji danas ima završenu srednju školu i radi za mesečnu platu od oko 40.000 dinara.

Dodao je, međutim, da veliki broj radnika nije upoznat sa svojim pravima, da radi na crno ili na određeno vreme usled zabrane zapošljavanja u javnom sektoru.

Radnici angažovani na određeno, dodao je Vučković, imaju manje zarade, nemaju pravo na bolovanje, niti godišnji odmor. Takvih primera ima u EPS-u i na beogradskom aerodromu, a Radnik.rs je nedavno objavio i kako Sportski centar „Novi Beograd“ već pet godina na određeno angažuje lekare, i to preko omladinske zadruge.

„Ti lekari koji se bave zdravljem i bolovanjem sami ne mogu koristiti to pravo“, istakao je.

Vučković je rekao i da se radnici protiv nezakonitog otkaza mogu boriti jedino pokretanjem sudskog postupka, ali da su oni koji su radili na crno tu u nezavidnoj situaciji, jer je bez pisanog traga teško dokazivo da su bili u radnom odnosu.

„Treba izbegavati rad na crno, i prijavljivati ga Inspekciji rada“, savetovao je Vučković.