Pesimistične prognoze za globalnu ekonomiju u 2020.

Biznis 02. jan. 202016:38 > 16:40
Podeli:
Izvor: REUTERS/Brendan Mcdermid

Posle 2019. godine, kada je globalna ekonomija ostvarila najskromniji rast još od velike svetske finansijske krize 2008-2009, većina međunarodnih organizacija i ekonomista očekuje da će trend stagnacije biti nastavljen i u 2020. godini.

Kao posebno otežavajuće okolnosti navode se, pre svega, sve izvesniji Bregzit, čije se ekonomskeposledice po EU i Veliku Britaniju, ali i po globalnu ekonomiju, mogu samo naslućivati.

Ostaje neizvesno i da li će SAD i Kina ipak postići „primirje“ u njihovom trgovinskom ratu, koji jeostavio veoma negativne posledice na globalnu trgovinu u 2019. godini.

Pitanje je i hoće li se ekonomske sankcije, kaomodel političkog pritiska, manje koristiti u međunarodnim odnosima, jer je vidljivo da nanosi štetu svim stranama, što se videlona primeru sankcija SAD i EU prema Rusiji, kao i američkih sankcija protiv gasovoda „Severni tok 2“.

Ne treba zanemariti ni negativni ekonomski uticaj pojedinih političkih događaja, poput ishodapostupka opoziva američkog predsednika Donalda Trampa, iako je malo verovatno da će većinski republikanski Senat podržati opoziv svog predsednika.

Procene Evropske centralne banke (ECB) govore da bi bruto društveni proizvod zemalja Evrozone mogao u 2020. godini da poraste samo 1,1 odsto, što je manje i od skromih 1,2 odsto u 2019. godini, a prilično daleko od 2,4 odsto iz 2017.

Pojedini ekonomisti, koje je anketirao Fajnenštel tajms, smatraju da bi rast u Evrozoni mogao da bude i manji od jednog procenta.

Posebno zabrinjavaju tendencije usporavanja privrednog rasta u nekim od ekonomskinajmoćnijih zemalja EU, poput Nemačke i italije.

Činjenica je da i kineska ekonomija usporava, istina na nivou od 5-6 odsto, tako da država više nije tako moćna „lokomotiva“ koja može da vuče svetskuekonomiju napred.

Slabe su nade da bi se i pojedine značajneekonomije, poput Venecuele, Argentine i Irana, mogle brzo oporaviti, neke i zbog sankcija koje ih pritiskaju.

Ni od ruske privrede se ne može puno očekivati, osim eventualno skromnog oporavka, zbog još uvek važećih američkih i evropskih ekonomskihsankcija.

Bilo i je ekonomista, poput Nurijela Rubinija, koji su najavljivali novu globalnu finansijsku krizu, nalik onoj iz 2008. godine, i koji su upozoravali na narastajući javni dug razvijenih država, posebno SAD.

Više je, ipak, onih koji smatraju da je stagnacija svetske ekonomije realnost, a da je nova globalna finansijska kriza malo verovatna.