Arsić: Poskupljenje struje neće imati efekat na rast cena, to je dobra vest

Biznis 01. nov. 201916:36 > 16:37
Podeli:
Izvor: N1

Profesor na Ekonomskom fakukltetu Milojko Arsić kaže da je, gledano s ekonomske strane, poskupljenje struje bilo neophodno. Treba imati u vidu da privreda plaća tržišnu cenu, da se ovo poskupljenje odnosi samo na građane, tako da neće biti onih troškovnih efekata kroz rast cena drugih proizvoda i to je dobra vest, navodi. Povećanje je relativno skromno i neće značajno uticati na standard građana, ocenjuje profesor koji dodaje da će se sigurno nastaviti s postepenim poskupljenjem struje.

Poskupljenje struje od 3,9 odsto od decembra vest je koja je jutros iznenadila građane Srbije. Novost je saopštio ministar energetike Aleksandar Antić..

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu, kaže da u političkom smislu ova vest možda predstavlja iznenađenje, ali da je povećanje, s ekonomske strane, bilo neophodno – kako kaže, možda i da se ranije dogodi.

Ako želimo da imamo rast električne energije, da snabdevanje bude pouzdano i da smanjujemo zagađenje životne sredine, onda je rast cena opravdan, navodi profesor. On je naglasio da je cena struje u Srbiji najniža u regionu i nakon ovog poskupljenja, iako i druge zemlje (slične nama) imaju i slične troškove radne snage i druge troškove, a više cene. Nije dobro ni održivo, ako dugoročno razmišljamo, da imamo tako nisku cenu električne energije, dodao je.

„Ovo je povećanje relativno skromno i neće značajno uticati na standard građana. U slučaju nekih najsiromašnijih, tu su mere socijalne politike koje bi trebalo da im pomognu da premoste ovo poskupljenje“, navodi profesor.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da rečima Arsića nema šta ni da doda, ni da oduzme. Niska cena će nas koštati  u budućnosti, kada dođe do nestašice ili kvarova, treba se i o tome razmišljati, dodaje Atanacković. „Nisam siguran da je i ovakvo poskupljenje dovoljno da EPS i dalje ide u neka ulaganja koja bi nam donela sigurnije momente naše energetske stabilnosti“, kaže gost Dana uživo.

Na pitanje kako se došlo do povećanja od 3,9 odsto, profesor Arsić kaže da pretpostavlja da su krenuli od neke ekonomske kalkulacije koja je obuhvatala i rast i inflaciju, ali da se sigurno vodilo računa i o političkim faktorima pri donošenju odluke – kako će građani reagovati, kako će se odraziti na standard.

Da nije bilo tih poltičkih faktora, poskupljenje bi bilo i veće i ranije, dodao je. „To je uobičajeno. Treba imati u vidu da privreda plaća tržišnu cenu, da se ovo poskupljenje odnosi samo na građane, tako da neće biti onih troškovnih efekata kroz rast cena drugih proizvoda. To je dobra vest, neće značajno uticati na inflaciju kroz povećanje proizvođačkih cena drugih proizvoda“, ističe profesor.

Arsić dodaje da će se sigurno nastaviti sa postepenim povećanjem cena struje dok se ne dođe do nekog prosečnog nivoa zemalja centralnoistočne Evrope. To je potrebno, kako navodi gost N1, da bi se realizovaala velika ulaganja koja su potrebna ne samo za rast proizvodnje struje, već i za rešavanje ekoloških problema. Arsić ističe da kako bismo smanjili zagađenje iz termoelektrana potrebno je uložiti nekoliko stotina miliona evra u filtere, a potrebno je uložiti i u nove oblike energije, alternativne izvore, koji su veoma skupi, a u koje, kako kaže, i EPS treba da uđe.

Arsić, govoreći o samom EPS-u i kritikama koje je iznosila Svetska banka, kaže da nije došlo do nekih poboljšanja i da se i dalje  suočava sa problemima kao što su višak zaposlenih, čudne nabavke, zastoj u proizvodnji koja se događa dva puta poslednjih godina. I kad bi sve to rešili, i dalje bi trebalo povećati cenu struje, dodaje.

Atanacković kaže da bi jako voleli da znaju šta privredu čeka u godini koja nastupa, jer se često pojavljuju brojna iznenađenja za privrednike. Određene stvari koje dolaze iz EU, u želji da se približimo rešenjima koje postoje u Evropi, za naše privrednike predstavljaju suviše skupu stvar, dodao je. Ono što može da podnese privreda Nemačke, teško da može naša privreda, s obzirom na našu tehnološku razvijenost, kazao je.