IT zajednica traži kompromis kako ih poreska reforma ne bi "oterala" iz Srbije

Biznis 24. okt 201918:01 > 18:02
Izvor: N1

U srpskoj IT zajednici i dalje nepoverenje i negodovanje zbog najavljene reforme paušalnog oporezivanja koja treba da stupi na snagu 1. januara 2020. godine. Iako predstavljena kao pokušaj uređenja odnosa kompanija i IT preduzetnika, većina strahuje da će im povećati troškove poslovanja i IT stručnjake oterati iz zemlje. Za poreske olakšice koje Vlada predlaže, kažu da su razumno prelazno rešenje. Ipak, saglasni su da sadašnja verzija izmenjenog zakona o porezu, ne bi trebalo da bude i konačna.

Kako će reforma paušala i najavljeni test samostalnosti koji treba da dokaže da li je neko preduzetnik ili je registrovao agenciju samo da bi radio za jednog klijenta, uticati na IT zajednicu?

Zbog povoljnijeg poreskog statusa, većina IT paušalaca bira status preduzetnika, umesto radnog odnosa u kompaniji za koju rade.

Preduzetnica Bojana Milošević kaže da njena agencija radi za više klijenata, i stoga nema problem sa testom samostalnosti.

POVEZANE VESTI

„Ali kod nas većina kompanija radi na taj način i sigurna sam da će pogoditi veliku većinu. Da li ću nastaviti posle ovoga ili neću, to je ostalo da iskalkulišem šta i kako„, objašnjava Bojana.

Nikola Cvetković, osnivač niške kompanije Emitto, kaže da će uraditi „isto što i svaka firma“.

„Uradićemo analizu šta nam se isplati, šta nam se ne isplati, pre svega finansijski, i s druge strane sa stanovišta rizika„, najavljuje Nikola.

Za koga su novi kriterijumi veći rizik. za 11.500 preduzetnika koliko ih je sada u srpskom IT sektoru ili za velike kompanije, koje ih angažujuumesto da im nude stalno zaposlenje?

Dok smo malipotrebna nam je podrška od strane Vlade i poreskih organa, smatra Nemanja Janić iz kompanije Solagro.

N1

Mi moramo da angažujemo te ljiude ali nam stalno zaposlenje predstavlja opterećenje na budžet. Mi njih angažujemo po projektu, mi smo za kompropmis koji će bti na dobrobit industrije i mladih ljudi koji ovde rade“, objašnjava Nemanja.

Ne može se svima ugoditi, poručuje Nikola Cvetković, ali dodaje da bi fokus stavio na male početničke kompanije koje tek treba da rastu, jer je to, kako ističe, najveći potencijal.

Sagovornici N1 misle i da su ponuđene poreske olakšice, smanjenje poreza i doprinosa za 70 odsto, odnosno 60 odsto u tri godione, kao prelazno rešenje, razumna mera, ali Nikola pitašta posle toga.

„Da li ćemo onda da uđemo u jedan haos posle tri godine, ili ćemo da uđemo u neku agoniju, gde se ne zna šta, mislim da je bolje da se unapred dogovorimo šta radimo u narednih 20 godina ako možemo„, poručuje osnivač kompanije Emitto.

Članovi IT zajednice očekuju da će Vlada ipak oslušnuti njihove stavove i da će zakonske novine biti rezultat dogovora, a ne povod da se IT firme presele u inistranstvo.

N1

Mi toliko pričamo o odlivu mozgova, i o tim odlascima iz Srbije ljudi koji su talentovani. To do sada nije pogađalo ITscenu„, podseća Bojana Milošević.

„Da li ćemo mi to uspeti da sačuvamo ili ne, ne znam, ne mogu da tvrdim dok se zakon ne donese„, dodaje ona.

Koliko bi reforma paušala povečala troškove poslodavca ili smanjila primanja programera? Ne više od 10 odsto, pokazala je računica objavljena na sajtu Startit.

Na primeru prosečne programerske plate od 1.500 evra, ako bi trošak preuzeo poslodavac, to bi ga koštalo dodatnih 36 evra. U slučaju da trošak padne na teret paušalca, odnosno da iznos koji je mu je plaćala kompanija postane ukupan trošak njegove zarade po osnovu stalnog zaposlenja, na računu bi svakog meseca umesto 1.500 evra, imao 31 evro manje.