Investicioni plan od 12 milijardi evra – marketing ili realnost?

Biznis 12. avg. 201917:03 > 17:08
Podeli:
Izvor: Tanjug/Filip Krainčanić

Putevi, pruge, kanalizacija, stadioni po meri UEFE, stanovi za mlade, vantelesna oplodnja, filharmonija, metro. Predsednik Srbije kaže - investicioni ciklus od 2020. do 2024. promeniće lice Srbije. Ekonomisti su skeptični - može li se obezbediti do 12 milijardi evra bez dodatnih zaduživanja sa strane ili dubljeg zavlačenja ruku u džep građana.

Takođe i da li su svi planovi opravdani.

Kako potrošiti deset do 12 milijardi evra. Predsednik ima plan – iako u fokus stavlja infrastrukturu i kanalizacionu mrežu sa prečistačima, govori i o drugim stvarima. 

„I izgradnja metroa u Beogradu, izgradnja i nacionalnog stadiona i još devet stadiona u skladu sa UEFA stadionima. U to ulazi i izgradnja, sad me ubijte, da l’ se to zove filharmonija, koncertna dvorana – objašnjavao mi je to Tasovac tri puta, ai nisam mogao da naučim. Ne vredi, kad neko za nešto nije“, rekao je Vučić.

POVEZANE VESTI

Statistika kaže – od 2000. godine Srbija je propustila da investira milijarde evra u infrastrukturu, odnosno da je za te namene trošila koliko i istočnoevropske privrede, dosad bi bilo uloženo 15 milijardi evra više.

„Mi smo rešili da promenimo u potpunosti lice Srbije zahvaljujući reformama javnih finansija. Mi smatramo da sa lakoćom obezbeđujemo deset milijardi, a moguće čak i 12 milijardi“, rekao je Vučić.

Najviše za kanalizaciju i puteve i pruge, potom za škole, zdravstvene ustanove, za podsticanje nataliteta, ali i stadione, filharmoniju, stanova za mlade, subvencije za energetiku, turizam, metro u Beogradu…

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da nema zamerki na spisak investicija, ako ne služe isključivo za marketing i predstojeće parlamentarne izbore, ali da „nije čuo na koji način će se obezbediti novac“. 

„Investicioni plan nije nerealan, ali ako će se finansirati novim zaduženjem ciljevi se moraju suziti da ne bi ličio na sličan pokušaj Mladana Dinkića, dok je bio zadužen za nacionalni investicioni plan, pa je 1,5 milijardi evra od prodatog Mobtela potrošio na krečenje fasada i ulaganja u stvari koje nisu trajale duže od nekoliko godina“, kaže Savić.

Srpska državna kasa svake kodine ima stavke koje su namenjene kapitalnim ulaganjima. Iako se ta ulaganja sad zovu Investicioni ciklus, najveći deo novca za investicije več postoji. Moguće je, kažu ekonomisti, iz postojećih izvora obezbediti potreban novac ali treba stalno imati na umu da manjak u kasi ne bude prevelik.

„Čini se da mi sad nemamo finansijsko ograničenje za finansiranje tih investicija. Odnosno da bi investicije od 1,5 do dve milijarde evra godišnje bile u postojćim okolnostima održive ukoliko bi se uklopile u opšti fiskalni okriv deficita od oko 0,5 odsto BDP“, kaže Saša Ranđelović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Bitnije je, smatra, kako će se novac trošiti. Trebalo bi smatra da se najpre kandiduju mogući projekti, a da se onda po jasnim kriterijumima odaberu ekonomski najisplativiji.

„Pre nego po svom osećaju. Kad izgradite autoput od Beograda do Čačka, tu ćete naplaćivati putarinu i to je finansijska isplativost, ali imate i širu ekonomsku isplativost. Skratiće se vreme putovanja, svako od nas će putovati pola sata kraće, vreme je novac i tako dalje. Bezbednost autoputeva je veća nego bezbednost magistralnih puteva, smanjiće se broj stradalih – to je širi kontekst“, kaže Ranđelović.

Taj širi kontekst treba kaže, pokazati i kod projekata poput Stadiona, dok bi Izgradnja kanalizacije, dodaje, prevashodno trebalo da bude zadatak lokalne samouprave i lokalnih budžeta.