EBRD: Srbiji potrebne snažnije reforme

Biznis 20. feb. 201913:12 > 13:14
Podeli:
Izvor: Tanjug/ Kabinet potpredsednice Vlade/ M. Mirčetić

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) smatra da su Srbiji potrebne snažnije reforme, jer se očekuje da će u ovoj godini rast biti usporen na 3,5 odsto, pokazao je najnoviji Izveštaj o tranziciji koji je u Beogradu predstavio glavni ekonomista te banke Sergej Guriev.

Analitičari EBRD su ocenili da još postoje značajni fiskalni rizici po srpsku ekonomiju koji proizlaze iz velikih, nereformisanih društvenih preduzeća, dok reforme u javnom sektoru i Poreskoj upravi napreduju prilično sporo.

Produktivnost radnika u Srbiji, kako je navedeno prilikom predstavljanja izveštaja EBRD, još je manja od 20 odsto od proseka u EU.

Prema izveštaju, pored reformi u javnom sektoru, za dalji napredak srpske ekonomije neophodno je i dodatno poboljšanje poslovnog okruženja, a malim i srednjim preduzećima je potreban bolji pristup finansijama, kao i transparentna pravila i jednaka primena.

Iz EBRD navode da bi taj sektor imao velike koristi od razvoja nebankarskih finansijskih institucija i poboljšanih praksi vezanih za poreze, uključujući pojednostavljene poreske procedure, niže parafiskalne namete i bolju predvidljivost poreskih odluka i usluga.

Pored toga, smatraju, potrebni su dodatni napori da se podrže tržišne transakcije nenaplativih kredita.

Potencijalnim investitorima potrebno je olakšati pristup informacijama o postojećim nenaplativim kreditima, poboljšati vansudska restrukturiranja i povećati efikasnosti sudskih procesa.

Istaknuto je i da je Srbija je postigla značajnu fiskalnu konsolidaciju u proteklih nekoliko godina, uz podršku aranžmana sa MMF-om, a nakon godina deficita, zabeležen je fiskalni suficit, a javni dug je počeo da opada.

Izveštaj o tranziciji se bavi i migracijama kao posebnom temom koja je bitna u mnogim zemljama u kojima EBRD ulaže, uključujući i Srbiju, navodeći da stope međunarodnih migracija u regijama EBRD-a rastu od 1990. i stalno su više od globalnog proseka.

Izveštaj zaključuje da poboljšanje poslovnog okruženja i kvaliteta javnih usluga može značajno smanjiti želju ljudi da emigriraju.

Istovremeno, izveštaj govori i o pozitivnim aspektima emigracije, jer dok u kratkom roku emigracija smanjuje produktivnost firmi u zemlji porekla, ona dugoročno podstiče transfer znanja i podržava inovacije. Delimično kao rezultat toga, nove članice EU sužavaju jaz u odnosu na razvijene ekonomije u pogledu kvaliteta i broja patenata.

Mihajlović sa EBRD: Nastavljamo dobru saradnju

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, sastala se sa prvim potpredsednikom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Jirgenom Rigterinkom i direktorkom EBRD za Zapadni Balkan Žužanom Hargitaj, sa kojima je razgovarala o aktuelnim i budućim infrastrukturnim projektima i nastavku dobre saradnje.

„Imamo odličnu partnersku saradnju sa EBRD, o čemu govori i činjenica da je vrednost infrastrukturnih projekata, koje EBRD finansira od 2001. godine, skoro milijardu evra. Pored trenutnih projekata koje zajednički realizujemo, očekuje nas pre svega početak izgradnje ‘auto-puta mira’ Niš-Merdare-Priština, deonice od Niša do Pločnika, kao i nastavak saradnje na regionalnom povezivanju“, rekla je Mihajlović, saopštilo je ministarstvo. 

Ona je istakla da je regionalno povezivanje Srbije jedan od glavnih prioriteta i da očekuje da izgradnja „auto-puta mira“, na deonici Niš-Pločnik, dužine 39,5 kilometara i vrednosti 220 miliona evra, počne što je pre moguće. 

Prvi potpredsednik EBRD-a Jirgen Rigterink istakao je da ova banka ima odličnu saradnju sa Srbijom. 

„Smatramo da je regionalno povezivanje kroz izgradnju infrastrukture ključno. Uspešno vodite projekte koji doprinose tom cilju, kako u drumskom, tako i u železničkom sektoru. EBRD je na raspolaganju da pruži svu neophodnu pomoć“, rekao je Rigterink.