Tržište rada "šire" od države, dobra prilika, ali i izazov

Biznis 24. okt. 201817:32 > 17:36
Podeli:
Izvor: N1

Tržište rada u današnje vreme trpi mnoge promene i kao jedan od trendova javljaju se nestandardne forme zapošljavanja, poput onih na digitalnim platformama. Ovakav način rada može biti dobra prilika, ali se mora naći način da se njima dobro upravlja, kažu gosti N1.

„Ljudi su ranije celog života radili kod jednog poslodavca, a to je danas sve ređi slučaj“, kaže Džanin Berg, ekspertkinja Međunarodne organizacije rada.

Centar za istraživanje javnih politika je, u saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada, UNDP-jem i Olof Palme Centrom, organizovao prvu godišnju konferenciju o budućnosti rada. Konferencija je postavila okvir za kritičko promišljanje faktora koji transformišu svet rada i ekonomije u Srbiji u kontekstu digitalne revolucije i nove Digitalne Agende za Zapadni Balkan.

Konferencija je okupila vodeće evropske i domaće stručnjake, predstavnike javne uprave i akademskih institucija, domaće kompanije koje su već odavno uplovile u digitalno doba, predstavnike start up zajednice, sindikate i predstavnike civilnog društva da bi razmenili iskustva o promenama koje u ekonomiji,obrazovanju i svetu rada donosi digitalna revolucija.

Gostujući u Danu uživo Džanin Berg kaže da na promene na tržištu rada utiču razni faktori, a tehnološke promene su jedni od njih.

„Tehnologija je omogućila razne trendove. Zbog globalizacije, kompanije su sve više vertikalno integrisane…Vidimo trendove da se sve veći broj kompanija fokusira na ono što najbolje rade, a sve ostale aktivnosti outsorsuju“, navodi Berg.

U takvim nestandardnim vidovima rada, zaštita radnika je ugrožena.

Kris Land Kazlauskas, ekspert Međunarodne organizacije rada, kaže za N1 da je promenjena situacija na tržištu rada „i izazov i prilika“.

„Nedavno smo objavili rad i bavili smo se nestandardnim formama zapošljavanja…Ti radnici rade u izolaciji, naročito na platformama, izdvojeni su od ostatka radne snage, nemaju tu zajednicu, ne mogu da ostvare solidarnost i to stvara problem za radnike“, kaže gost N1.

Dodaje, međutim, da te platforme pružaju pristup tržištu rada za neke radnike koji ne mogu da rade u standardnim uslovima, na primer radnicima sa invaliditetom ili onima koji ne mogu da se sele u drugi grad i tamo žive.

„Najveći izazov je kako napraviti situaciju u kojoj takvi radnici mogu da se udruže i uprkos izolaciji da identifikuju zajedničke tačke interesa i pokušaju da promene svoje uslove – koliko zarađuju, kako da rešavaju sporove, na primer, ako im neko ne plati za posao koji su obavili“, kaže Kazlauskas.

Prema njegovim rečima, ima ozbiljnih izazova, ali i pozitivnih primera.

„Nikada ne treba da bude nametnuto da neko postane član sidnikata. Međunarodni sindikat rada je telo koje uspostavlja osnove uslove za rad i dve su bitne tačke – Konvencija 87, koja garantuje pravo da se ljudi organizuju, i Konvencija 88, da se organizuju i da dođe do kolektivnog pregovaranja“, kaže Kazlauskas.

Ta pravila moraju da se primenjuju i poštuju svuda u svetu, bez obzira da li je neka vlada ratifikovala te standarde.

Na digitalnim platformama od 1 do 3 odsto radne snage

O tome koliki je broj ljudi koji rade na digitalnim platformama, Džanin Berg kaže da je teško dobiti taj broj.

„Rađene su manje studije, obično je to oko jedan i tri posto radne snage koja je na ovim platformama“, rekla je Berg i naglasila da postoji puno prostora za ovakav način rada.

„Imamo te digitalne platforme gde je klijent recimo u Nemačkoj, a platforma je u Kaliforniji. Ima sve više tipova poslova, IT programiranje, dizajn logoa, prevođenje, puno je potencijala…Trenutno je to jako mali broj ljudi“, rekla je.

Činjenica da ovakav način rada prevazilazi državu, Berg kaže da je teško da država zaštiti te radnike.

„Teško je za državu, pošto imate platformu u jednoj zemlji, klijente u drugoj, a radnike u trećoj zemlji…Radili smo studiju za Ukrajinu, tamo smo otkrili da postoje stvari koje mogu da se urade u slučajevima kada klijenti ne plate, država može da radi na tome da im pomogne. U Nemačkoj su neki pokušali sa ombudsmanom…Ali, ovo su primeri kada morate da imate međunarodnu akciju i pokušate da rešite probleme“, naglasila je Berg.

Evropska unija, kaže, radi na tome, u procesu je bavljenja ovim pitanjima, ali je daleko od faze regulacije.

Po njenim rečima, veoma je bitno da postoji veća transparentnost platformi.

„Da vidimo ko i šta radi na tim platforama“, kazala je.

Za sada su to neformalne akcije, kaže.

„Imamo primere da se radnici samoorganizuju, imaju neke stranice na Fejsbuku gde dele informacije, ali je to sve vrlo neformalno, ad hoc, nema garancija da će biti plaćeni za posao koji rade“, kaže gošća N1.

Pogledajte gostovanje u Danu uživo: