Srbija od MMF-a dobila "čuvarkuću", na šta smo se obavezali

Biznis 26. jul. 201818:23 > 18:32
Podeli:
Izvor: N1

Srbija je sklopila novi, savetodavni aranžman sa Međunarodnim montarnim fondom, poznatiji pod nazivom "čuvarkuća", ali iako ne podrazumeva nove finansijske pozajmice, pred srpsku Vladu postavlja niz obaveza koje moraju da budu ispunjene.

Među gorućim pitanjima je rešavanje preduzeća u državnom vlasništvu – poput PKB-a, Petrohemije i MSK, ali i sprovođenje analize mogućeg poskupljenja struje. Za analitičare, lista obaveza, iako se tako čini, nije zahtevna.

Bord izvršnih direktora MMF u Vašingtonu odobrio je da u narednih 30 meseci ili do januara 2021. godine u Srbiji na snazi bude novi aranžman – „čuvarkuća“, koji je isključivo savetodavnog karaktera. Međutim, pre nego što te dve i po godine „iscure“, Vlada se u novom Sporazumu obavezala da će rešiti niz problema. 

Tako već do kraja jula 2018. Srbija mora da raspiše tender za PKB, da do avgusta uradi analizu mogućeg poskupljenja struje, u septembru raspiše tender za MSK, do kraja godine zatvori dva nerentabilna rudnika u „Resavici“, a do juna 2019. otvori tender za Komercijalnu banku.

Jedan od zahteva je i da do 2020. EPS dobije status akcionarskog društva. Za ekonomske analitičare – zahtevi i rokovi, iako deluju – nisu ambiciozni. 

„Da će MMF tokom ovog aranžmana strogo poštovati ta vremenska ograničenja koja su pred nas postavljena je i primer Azotare. Azotara je možda neki ogledni primer koji govori o tome kako mi treba da shvatimo ovaj aranžman. Jer, ko god se pitao zašto je Azotara iznenada otišla u stečaj, zašto je država pokrenula stečaj – sada ima odgovor. Jer, to je zapravo bio da nama MMF odbori uopšte, da bord direktora odobri „čuvarkuću“, kaže ekonomska novinarka lista Politika Anica Telesković.

Burne reakcije u javnosti izazvala je informacija da je jedan od ciljeva novog programa i poskupljenje struje. Iako – bar za sada – nije poznato kada će cena struje biti veća i za koliko, ekonomisti za N1 ocenjuju da će do toga izvesno doći. Cena struje treba da se dovede do 80 odsto tržišnog nivoa, a Srbija je i dalje ispod tog procenta. 

„Navodi se da će do kraja avgusta u saradnji sa Svetskom bankom morati da se završi analiza o tarifama, što znači da će biti završena analiza o tome da li će struja još jednom poskupeti. Ne ove godine, nego da li će generalno poskupeti. Mi smo primene prethodnog aranžmana imali tri poskupljenja struje, obično su u tom periodu rađene analize, koje su uglavnom ukazivale da struja treba da poskupi“, rekla je Anica Telesković.

A otvoreno je i pitanje: šta ako Srbija ne ispuni ono što je dogovoreno? Iako sam aranžman ne predviđa konkretne sankcije, ekonomisti upozoravaju da bi takvo postupanje državu izložilo reputacionom riziku. To bi Srbiju koštalo pada kreditnog rejtinga, dok bi cena zaduživanja poskupela. Uz takve posledice, novi aranžman iako savetodavni – nije i neobavezujući.