Cena benzina u Srbiji je među najvišima u odnosu na zemlje sa kojima se graniči, jer više od 54 odsto čine porezi i naknade, a predstavnici vlasti dve godine odbijaju da razgovaraju o smanjenju tih zahvatanja, rekao je generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.
On je za Betu rekao da se Srbija po prosečnoj maloprodajnoj ceni benzina u regionu nalazi na šestom mestu posle Grčke, Hrvatske, Albanije, Crne Gore i Slovenije.
Prosečna cena benzina u Grčkoj je 1,647 evra po litru, a u Srbiji 1,296 evra po litru.
Po ceni dizela Srbija je na trećem mestu u regionu posle Albanije i Grčke, jer je u Albaniji prosečno košta 1,439 evra po litru, a u Srbiji 1,378 evra po litru.
Mićović je rekao da naftne kompanije dve godine pozivaju državu da „usaglasi akcizu sa snagom privrede i platežnom moći potrošača“.
„Država je protekle dve godine odbijala predlog naftnih kompnija da razgovara o promeni akcizne politike koja se odnosi na gorivo“, rekao je Mićović.
Na litar benzina se, prema njegovim rečima, osim akcize i poreza na dodatu vrednost (PDV), plaća još naknada za formiranje obaveznih rezervi, naknada za markiranje i naknada za monitoring.
Sve te dažbine, kako je rekao Mićović, čine 83,05 dinara u litru benzina, odnosno 54,3 odsto cene.
Srbija je na listi zemalja sa visinom udela dažbina u ceni benzina na drugom mestu, odmah iza Hrvatske gde one iznose 56,55 odsto, dok su u Makedoniji 46,14 odsto.
Po udelu taksi u maloprodajnoj ceni dizela Srbija zauzima prvo mesto u regionu sa 53,49 odsto dok su u Makedoniji 39,31 odsto.
Po udelu državnih taksi u prosečnoj maloprodajnohj ceni tečnog naftnog gasa (TNG) Srbija je na prvom mestu sa 49,10 odsto, u Mađarskoj koja je na drugom mestu je 36,29 odsto, dok je u Hrvatskoj 21,13 odsto.
Mićović je rekao da se tako visoka zahvatanja države nisu bila toliko uočljiva kada je sirova nafta bila jeftinija.
„Visoke dažbine s jedne strane imaju pozitivan efekat na punjenje državne kase, a s druge strane se gubi jer stanovništvo u pogranničnom području gorivo nabavlja u okolnim zemljama dok tranzitni saobraćaj ne puni rezervoare u Srbiji“, rekao je Mićović.
Dodao je da kada se taj problem sagleda u celini visoke dažbine u Srbiji imaju negativan efekat, a poremećen je i paritet među njima za pojedine vrste goriva.
„U Hrvatskoj su akcize različite, pa je na dizel nula, u Mađarskoj se refrakcijom vraća oko 80 odsto akcize, a u Srbiji nema tih olakšica“, rekao je Mićović.
Dodao je da i firme koje se bave transportom u Crnoj Gori imaju olakšice, pa im se vraća 22 evrocenta, u Srbiji samo osam.
„Već godinu dana primetno je da transportne firme registruju ogranke u Sloveniji da bi koristili povlastice jer se vraća PDV i deo akcize, a to niko ne vidi iz Ministarstva finansija“, rekao je Mićović.
On je rekao da su u evropskim zemljama akcizom kao specijalnom vrstom poreza više nego u Srbiji opterećeni duvan i alkohol pa da i Srbija treba da ide u tom pravcu.
„Poseban problem je to što je u Srbiji akciza za TNG iako je ekološki najprihvatljivije gorivo naglo povećavana i sada iznosi 26,60 dinara po litru, a 2015. godine je bila 8,50 dinara, pa se na taj način izbacuje iz potrošnje“, ukazao je Mićović.
