"Siniša Mali dolazi kao operativac, od 2001. je u vlasti i stekao je dosta iskustva, sposoban je i operativan. On Vučiću i Brnabić treba, ne očekujem da će kreirati javne finansije već da će izvršavati ono što se od njega očekuje. Biće uspešan u meri u kojoj je vlada, ako kola krenu nizbrdo ne može on tu ništa", smatra profesor Ljubodrag Savić.
U Skupštinu Srbije juče je stigao predlog premijerke Ane Brnabić da Siniša Mali bude novi ministar finansija. Sednica Skupštine na kojoj će se raspravljati o izboru Malog zakazana je za ponedeljak, 28. maj. Mali je predložen za novog ministra umesto Dušana Vujovića koji je ranije podneo ostavku iz ličnih razloga.
„Ako neko očekuje da će raditi ono što je radio Vujović, vara se, nije zato ni došao. Vujović nije bio član stranke, 20 godina je u svetskim institucijama, dobro vlada makroekonomijom, jedan je od eksperata Svetske banke, došao je kao ostvaren čovek, imao je prilike da kaže svoje mišljenje i moglo se osetiti njegovo prisustvo i njegovi stavovi, mudro je postupio, sanirao je javne finansije i onda otišao, finansije su u dobrom stanju, možda u najboljem u poslednjih nekoliko godina“, smatra profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.
Država najavila borbu protiv „rada na crno“, kako je u realnosti?
Država će u narednom periodu krenuti u borbu protiv isplate dela zarade u gotovini na ruke, tzv. „crnog dela“ plate. To je najavio ministar za rad Zoran Đorđević. Ovakva praksa živa je kod poslodavaca koji ne plaćaju poreze i doprinose na pun iznos plate, pa tako izbegavaju poreznike.
„Merimo šta su najveća opterećenja privrednicima. Na prvom mestu su porezi i doprinosi, kažu da su visoki i uzrok sive ekonomije i opterećenje za poslovanje. Troškovi zarada su 50 odsto troškova kompanije. Zato pribegavaju neprijavljivanju radnika ili delimično prijavljuju, 27 odsto prima ili punu platu na ruke ili deo plate na ruke. Problem mora da se rešava podsticajnim merama, teško je otkriti radnika koji deo prima na ruke, država je često reaktivna a ne proaktivna“, objašnjava Ivan Radak iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
POVEZANE VESTI:
Profesor Savić kaže da inspekcija svaki dan radi svoj posao, ali da su efekti takvi da ne možemo da budemo zadovoljni.
„Država nije radila posao kako treba, inspekcije treba da budu osposobljene da probleme rešavaju efikasno. Problem je širi, poruke koja nam država šalje je da vlade rade nešto što ne bi smele, vlada Mirka Cvetkovića je na predlog Dačića odlučila da Simpo oslobodi plaćanja poreza i doprinosa, a da će država biti namirena kad se Simpo proda. To na najbolji način pokazuje šta radi država“, kaže on.
Savić dodaje da je to loša poruka i da bi za poslodavce trebalo da važe isti uslovi. Kako kaže, u Srbiji se, nažalost, dugoročno najviše isplati biti nepošten.
„Država ili oprosti neki dug, reprogramira, oni koji su najpošteniji i posluju legalno budu kažnjeni. Moć pojedinih ministara se sastoji u trgovini uticajem, kada možete nekom da progledate kroz prste imate veliku mnoć. Možda nećete dobiti pare na ruke, ali možete da dobijete neke druge pogodnosti. Moramo početi od glave, država mora da poštuje svoje zakone, da se ponaša fer, da joj svi poslodavci budu jednaki. Kada poslodavci budu plaćali deset puta veće kazne nego što su porezi i doprinosi, možda se opamete“, rekao je Savić.
Na pitanje kako država reaguje na predloge da se smanji porez, Radak kaže da je bilo odgovora da to može da se uradi, ali da se onda postavlja pitanje – šta sa prihodnom stranom budžeta.
„Uspeli smo da izdjestvujemo meru oslobađenja poreza za početnike na godinu dana, želeli smo da oslobodimo mlade koji počinju ili one koje su duže na birou. Oni imaju visoke troškove za jednog zaposlenog, koje moraju da plate iako ništa ne prihoduju, hteli smo da vidimo da li to može da funkcioniše, nadamo se da će to ohrabriti vladu da razmišlja o smanjenju poreza na zarade. Poresko opterećenje je na nivou proseka Evrope, ali je za naše uslove to mnogo“, smatra Radak.
On dodaje da ima sezonskih radnika koji su neprijavljeni i primaju sve na ruke, nemaju ugovor i nisu zaštićeni, takođe, dodaje, tu su i „part time“ radnici, jer „niko neće da prijavi radnika koji mu treba na četiri sata“.
„Imamo mnoge IT firme koje se premeštaju u Bugarsku ili Sloveniju, jer im je tamo lakše da posluju. Moramo da rasteretimo firme parafiskalnih nameta da bismo im omogućili da zarade, reinvestiraju i zapošljavaju, imamo anomaliju u IT industriji da stalne radnike odjavljuju i onda oni osnivaju svoje firme i sklapaju ugovore sa svojim poslodavcem jer im je tako bolje“, navodi Radak.
Savić kaže da je stav mnogih poslodavaca – kako god budem radio, država mi sve uzme.
„Za nekog ko ima zdrav biznis, ovakvo opterećenje nije problem, ko ima loš, ne bi mu pomoglo ni da ga država oslobodi. Moraju da budu isti uslovi, da poslodaci budu u istoj poziciji. Da uvdemo poreske olakšice, ako neko investira i zapošljava nove ljude možda ga i treba osloboditi. Mi smo država koja ima puno problema, zamenite jednu dasku, ali pod ipak škripi“, rekao je Savić.
On smatra i da su srpske finansije sanirane, ali da nam treba pet do 10 godina visokog BDP-a da bismo mogli da kažemo da napredujemo. Za najavu ukidanja Zakona o privremenom smanjenju penzija kaže – ko zna šta će biti do jeseni.
„Sada imamo visok rast BDP-a, naša poljoprivreda učestvuje u visokom procentu u BDP, šta ako nam se desi suša, vremenske nepogode, šta ćemo ako ras BDP bude 1 odsto. Treba popraviti ekonomski položaja penzionera s najnižim penzijama, socijalna politika se ne vodi preko penzija, svi građani treba da pomognu ljudima koji imaju najniže penzije. Ali pre toga treba uraditi socijalnu kartu“, rekao je Savić.
