Svilanović: Ekonomija u regionu gurnula u stranu politiku

Biznis 06. mar 201809:20 > 09:21
Podeli:
Izvor: N1

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović kaže da je ekonomija, kad je u pitanju regionalna saradnja, gurnula u stranu politiku. Poslovna zajednica je spremna da sarađuje, ulaže, a da prepusti političarima slaganje i neslaganje oko političkih tema, navodi. EU, dodaje, ima veliko interesovanje za stabilizaciju ovog prostora.

Da li su najveći izazovi sa kojima se čitav region suočava političke prirode? Koliko toplo-hladni odnosi država utiču na ekonomiju i da li imamo sposobnost da to, u zajedničkom interesu, prevaziđemo?

Na pitanje da li je rešavanje političkih pitanja najveći izazov sa kojim se suočava Zapadni Balkan, Svilanović kaže – možda, ali kad je u pitanju pridruživanje EU, ne i u kontekstu privredne saradnje.

Svilanović navodi da je njegovo iskustvo da poslovna zajednica u regionu veoma dobro sarađuje. Sve ono što pravi šum – političke izjave, neslaganja, politički problemi kad je u pitanju prošlost, sve to mnogo manje utiče na biznis, kaže.

Poslovna zajednica je spremna da sarađuje, ulaže, da prepusti političarima slaganje i neslaganje oko političkih tema, naveo je gost N1.

Govoreći o evrointegracijama, Svilanović navodi da je promenjen pristup u EU, koja je prethodnih godina smatrala da sve političke teme moraju biti rešene, pa je region došao u zastoj, BIH je pravi primer toga. Onda je na početku ovog mandata ove EK došlo je do nove politike, pristupa, navodi.

Savet za regionalnu saradnju, kaže, je motivisan idejoim da se iskoristi nepotpuno iskorišćen potencijal regionalnog u ekonomiji svake pojedinačne zemlje, navodi.

„Ekonomija je, kad je u pitanju regionalna saradnja, gurnula, na neki način, u stranu politiku“, ističe.

On je naveo da će u maju, na samitu EU za Zapadni Balkan u Sofiji, izneti podatke o formiranju regionalnog ekonomskog područja, koje su podržali premijeri u Trstu. Kaže da će imati šta da se kaže o tome dokle se stiglo u primeni, i kad je u pitanju roming, harmonizacija investicionih politika, omogućavanje profesionalcima da se kreću po zemljama regiona. Kaže da je veoma zadovoljan podrškom svih šest ekonomija u ovom procesu, postizanjem konkretnih dogovora i primenom u praksi istih. Naglašava da je bilo jako jednostavno da se dogovore. 

Političke teme ne mogu biti preskočene, ali su stavljene u stranu, one će svakako doći na red u procesu pridruživanja, navodi.

Govoreći o političkim porukama iz regiona, kaže da te izjave umeju da budu motivisane unutar-političkim dešavanjima, izbornim procesima. „Neke teme će ostati različito tumačene u Beogradu i Zagrebu, Zagrebu i Sarajevu, Beogradu i Sarajevu i nisam siguran da će se preko noći moći postići potpuna saglasnost o tome“, rekao je. On dodaje da postoje teška i laka pitanja, ali i tehnička pitanja, kao što je dogovor u definisanju granica, i da je to nešto što mora da bude dogovoreno, da bismo mogli da vidimo sve ekonomije iz ovog prostora u EU.

Govoreći o poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića Zagrebu, kaže da je to bio veliki i važan događaj, a da će uvek biti šumova po medijima. „On omogućava da posle toga dođu tehničari, ljudi koji mogu da razgovaraju o granici, ministri, njihovi najbliži saradnici. Bez takvog kontakta na vrhu, neće biti ni onoga što bi moralo da usledi“, naveo je.

Kaže da, iz svog iskustva sa sastanaka kojima je prisustvovao, postoji spremnost kod političkih elita u regionu da se radi na stabilizaciji odnosa, naročito pod pritiskom ekonomskih odnosa.

O pomirenju bićemo u stanju da govorimo tek kad sve zemlje utvrde šta se faktički dogodilo – da se ide od datuma do datuma, od sela do sela, navodi Svilanović. I to je najosetljiviji proces, podvlači.

Poslovna zajednica, intelektualna zajednica, akademija, civilni sektor – oni vrše ozbiljan pritisak da se prepreke uklone, pritisak na političke elite da naprave taj iskorak, dodaje.

Veliko interesovanje EU za stabilizaciju ovog prostora

EU je ključni partner našim vladama, ona je akter koji odlučujuće utiče na ove procese, kazao je. Čekamo da strategija EK postane dokument EU, da ga podrže zemlje članice Unije, jer to bi značilo da imamo dokument koji definiše i one zemlje koji su vodeće u ovom procesu – Srbija i Crna Gora – i otvara prostor drugima da ih dostignu i prestignu, i daje jedan vremenski horizont

Kompromisi se postižu u kontekstu procesa pridruživanja, ako to sklonite sa stola oni neće biti postignuti, ili neće trajati, naveo je.

CEFTA funkcioniše, kaže Svilanović, ali dodaje da ponekad štuca, jer nema definisan način rešavanja sporova. Imamo punu liberalizaciju trgovine proizvodima, i ono što je novo dogovoreno u Trstu je da se liberalizuije trgovina uslugama, i da se netarifne barijere ukolone, navodi. Kaže da na tome radi poslovna zajednica. 

Savet za regionalnu saradnju, navodi, želi da postigne i sporazum o investicijama, koga nema ni u EU. Jer je, dodaje, utakmica naših zemalja takva da je neodrživa na duže vreme, i da je tu potrebna harmonizacija investicionih politika. „Kada dođe veliki investitor u Beograd da može da računa ako ne na iste, ond ana slične uslove svuda u regoionu, jer oni nas vide kao isti prostor“, kaže.

Svilanović navodi da postoji podrška svih vlada ideji da se radi na promovisanju regiona kao jedinstvene investicione destinacije.

Govoreći o evrointegracija EU, Svilanović kaže da se Unija promenila, da nivo za ulazak koji je nekada bio dovoljan, nam nije dovoljan, moramo da idemo iznad toga. „Da budemo još sličniji, još bliži, i po BDP, ali i po fukcionisanju pravnog sistema u zemlji“, istakao je.

Veliko je interesovanje EU za stabilizaciju i ukupan oporavak ovog područja, naveo je. Srbija je pogotovo to pokazala da može veoma mnogo da pomogne EU u migrantskoj krizi, i oni sad žele da to bude u svakom apsektu bezbednosti – a to znači po pitanju šverca narkotika, lakog naoružanja, organizovanog kriminala, oni žele da zajedno sa nama rade da se to zaustavi, zaključio je.

Celo gostovanje pogledajte u videu ispod: