Znate li šta plaćate kada plaćate grejanje i vodu? Odgovor ne bi trebalo da bude posebno komplikovan. Ipak u Srbiji, kriterijumi za obračun cene ne odražavaju stvarno korišćenu uslugu, iako zakon propisuje da korisnik treba da plati samo ono što koristi.

Toplane obračunavaju cenu grejanja po kvadratu stambene jedinice, bez obzira na broj grejnih tela, a vodovodi potrošenu vodu naplaćuju po broju članova domaćinstva.

Koji se zakoni krše tim rešenjima, i kako se obračunavaju cene komunalnih usluga u zemljama Evropske unije?

Ukoliko je zima blaža, ne znači da će i iznos na vašem računu za grejanje biti znatno manji nego inače. Umesto po količini energije utrošene za grejanje, ta komunalna usluga naplaćuje se po kvadatu stana ili kuće. Time se krši zakon o zaštiti potrošača, kažu u udruženju Efektiva. I dodaju: Ne samo da je način obračuna nezakonit, nego je i nelogičan.

„Ustanovljavaju se nezakoniti kriterijumi za obračun cene, koji nemaju nikakve veze sa zakonom o zaštiti potrošača i čak se čini da se isporučioci energije prave da taj zakon ne postoji“, kaže Jovan Ristić iz Efektive.

Zakonom o energetici definisano je da se se 2016. pređe na naplatu po utrošku, međutim, prema rečima stručnjaka tako nešto urađeno je u dva do tri odsto slučajeva. Isto je i sa naplatom vode, gde su, prema rečima profesora sa Tehnološko metalurškog fakulteta Petra Đukića, oko 35 do 40 odsto cene vode, gubici na mreži. Tvrdi da građani ne znaju šta zapravo plaćaju.

„Komunalna preduzeća vraćaju u budžet deo nekog profita i sve je to jedna sprega funkcionisanja javne vlasti i partijske strukture koja je na vlasti, odnosno vlasti i javnih preduzeća koja su deo partijskog plena“, kaže profesor Đukić.

Za takvo stanje odgovorna su tri faktora, dodaje. Prvi je nedostatak konkurencije, zatim nepoštovanje interesa potrošača i nepoštovanje zakonske regulative. Tvrdi da građani na računima dobijaju gomilu parafisklanih nameta, plaćaju grejanje van grejne sezone, plaćaju kvarove na mrežama, a firme to pravdaju svojim troškovima.

„Ja znam da ako građanin napravi odličnu termoizolciju i promeni stolariju njemu je prevruće, a ako ne napravi mnogima je hladno. Prema tome, šta to znači, u proseku nam je dobro? A taj prosek nikada nije dobar. Dobro je da snosite konsekvence svog ponašanja. Nažalost, protećiće mnogo vode Savom i Dunavom dok mi ne dobijemo jedan efikasan tržišni sistem koji podrazumeva adekvatno naplaćivanje usluga“, ocenjuje Đukić.

U razvijenim zemljama zapadne Evrope, u stanovima i kućama, postoje merači, sa kojih se potrošnja daljinski očitava.  Uvođenje takvog sistema nije jeftino.

Da li bi to značilo i znatno veće račune za vodu i grejanje od sadašnjih?

„Ovakvim načinom naplate ne štiti se socijalni mir, već se zapravo štiti sistem nakaradan, takav kakav je. Rešenje za problem je da se uvede konkurencija, da postoji više pružalaca usluga na lokalnom nivou, onda će doći i do rešavanja problema i spustiće se i cene. Mislim da će i potrošači biti zadovoljniji uslugom, jer će jednostavno imati mogućnost da biraju“, navodi Jovan Ristić iz Efektive.

Pored neadekvatnog obračuna, tvrde u tom udruženju, građanima se neretko nameću neke usluge koje oni možda ne žele da koriste, a nemaju ni adekvatne rokove za reklamacije. U javno komunalnom preduzeću Beoelektrane nisu se odazvali našem pozivu da prokomentarišu ove navode.