Slatke muke ministarstva – kako potrošiti novac od koncesije

Biznis 10. jan. 201818:36 > 19:21
Podeli:
Izvor: N1

U javnosti i dalje traje jedna vrsta javne rasprave o tome kako potrošiti novac od koncesije za Aerodrom Beograd. Kada Vlada Srbije i francuski Vansi potpišu ugovor o koncesiji, u državni budžet trebalo bi da se slije 417 miliona evra.

To, tvrde neki od ekonomista, nije novac koji će nešto značajno promeniti, ali se i dalje nižu predlozi i ideje o tome kako treba, a kako ne, raspolagati tim novcem.

Slatke muke pred ministrom finansija – kako potrošiti novac koji bude uplaćen u budžet od koncesije za Aerodrom

„410, 420 miliona koji će biti uplaćeni u budžet, nije novac koji će nešto promeniti“, smatra Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta.

Nisu ni za zanemarivanje, posebno u odnosu na državni dug koji, iako milijardu i 400 miliona evra umanjen tokom 2017, i dalje iznosi gotovo 23 i po milijarde evra. 

Ekonomisti podsećaju da je Aerodrom profitabilno preduzeće. S obzirom na to, dodaju, novac dobijen od koncesije, nalaže ekonomska logika, treba uložiti tamo gde će, posredno ili neposredno, doneti više para nego aerodrom.

Za sada u javnosti su mogli da se čuju predlozi da se deo duga Srbie otplati, ali i da se novac uloži u investicije.

„S tim što i tu nemamo problem sa likvidnošću budžeta koji bi isfinansirao te projekte. Mi imamo problem sa samim projektima i sa njihovom realizacijom. Nije više sada posebno važno, ili da postoje neka urgentna mesta gde bismo taj novac morali da uložimo“, kaže Nikolić.

„To ne bi smelo da ide u potrošnju, da država od toga pravi penzije“, rekao je ekonomista Stojan Stamenković.

Kao što je, kaže, bilo nakon prodaje Telekoma 1997. Direktor zavoda za statistiku očekuje da će dug nastaviti da se smanjuje, ali i da će u perspektivi novac da poskupi na međunarodnim tržištima. Navodi još jednu mogućnost. 

„Da se sredstva od koncesije, makar jednim delom, upotrebe za kreiranje jednog fonda – na primer Garantnog finda, koji bi bio upotrebljen za finansiranje profitabilnih projekata“, navodi  Miladin Kovačević iz Zavoda za statistiku.

Ekonomista Saša Ranđelović smatra da bi, ako je moguće, novcem trebalo otplatiti postojeće dugove sa visokom kamatom. Prihvatljive su i investicije, kaže, ali podseća i na iskustvo kad je prodat Mobtel.

„Da smo velike prihode od privatizacije kroz Nacionalni investicioni plan i slično iskoristili za veliki broj sitnijih popravki, tekućih održavanja i slično, tako da se na kraju dana nije moglo jasno uočiti koji je rezultat utroška tih sredstava“, kaže Ranđelović.

Novac od koncesije bi, dodaje, mogao da se iskoristi za izgradnju neke veće deonice autoputa ili rekonstrukciju dela pruge.