Kako da u kuhinji napravite sopstveno pivo i koliko to košta

Biznis 02. jan. 201802:30 > 02:33
Podeli:
Izvor: Bane Grković

Ljubav prema pivu može da napravi svakakva "ludila", ali je verovatno ono krajnje – da u sopstvenoj kuhinji počnete i da ga pravite. Proces, uz odgovarajuću aparaturu, nije komplikovan, čak ni previše skup, a ne treba vam ni bogzna koliko vremena za pripremu i kuvanje.

Novinar Branislav Grković „šef“ je jedne takve kuhinje. Svoju dugogodišnju ljubav pretočio je u lonce, pa u flaše – sa svojim imenom. U razgovoru za portal N1 podelio je sve ono što bi zanimalo „pivopije profesionalce“ ili bar one koji tvrde da je pivo hrana – pa mu je, shodno tome, u kuhinji i mesto.

Kaže da je za osnovnu aparaturu za pravljenje piva dao oko 50 evra. U Beogradu, dodaje, ona može da se kupi na najmanje dva mesta – Majstor za pivo i Moje pivo – gde se mogu naći i svi potrebni sastojci. „Za ovaj novac dobijete sve ono što vam je neophodno za pravljenje kućnog piva: fermentator, termometar, pivski aerometar, menzuru, čepove za flašu, aparat za stavljanje čepova na flašu, četku za pranje flaša, sredstvo za dezinfekciju“, objašnjava.

Za kuvanje piva potreban je i veći lonac. Grković preporučuje onaj od 30 litara, koji može da se kupi i za 4.500 dinara, ali kaže da može da bude i nešto manji. Dodaje da postoje i specijalni, električni lonci za pivo, čija cena zavisi od veličine i marke, a da za najkvalitetniji važi „Grainfather“, kog na našem tržištu nema.

„Pivo možete da kuvate i na ringli, ali pošto je za kuvanje piva bitna konstantna temperatura, ja sam odlučio da kupim i gorionik. Lakše je i brže na njemu, tako da gorionik košta oko 5.000 dinara i plinska boca još toliko“, navodi.

Kad se sve sabere, u aparaturu je uložio oko 150 evra. „Kod kuvanja piva bitno je da se u jednom momentu brzo ohladi. Ako nemate hladnjak, koji košta oko 100 evra, to možete da radite u kadi s hladnom vodom i ledom“, priča Grković.

Pivo se pravi od četiri osnovna sastojka: slad, hmelj, pivski kvasac i voda. „Koliko čega i u kom odnosu – zavisi koje pivo kuvate. U mom slučaju to je bilo 5kg slada (dve vrste), 30-40 grama hmelja (dve vrste) kesica kvasca i voda. Neki odnos za kuvanje bio bi da na 1 kg slada ide 3,6 litara vode“, objašnjava.

Izvor : Bane Grković

Kaže da je pet kilograma slada otprilike količina koja može da se skuva u loncu od 30 litara i da je na kraju dobio oko 16 litara piva.

Kombinacijom više vrsta sladova dobija se boja, penušavost, hmelj služi da da gorčinu i aromu, a za nijansiranje ukusa važno je i koju ćete vrstu kvasca, od mnogo njih, odabrati.

Grković kaže da još eksperimentiše u potrazi za „svojim receptom“, ali pivo koje je do sada pravio je ALE: „Za recept mi je pomogao Čeda koji ima pivaru Zebrew. Sve preporuke za njegovo pivo. Savete sam dobio od i Vlade iz Dogma pivare i njegovih ljudi. Takođe, tu je i sajt brewersfriend.com na kojem se mogu naći razni recepti. Inače, veoma koristan sajt, koji ima i kalkulator za pravljenje piva, pa možete da napravite svoju kombinaciju i da vam sve izračuna – čega i koliko je potrebno. Ono što planiram da probam jeste da napravim pšenično pivo“.

Kaže da ukomljavanje, kuvanje slada obično ide na 66 stepeni, a posle, kad se procedi, kuva se na temperaturi ključanja. I sve može da bude gotovo za tri, četiri sata.

„Pravljenje kućnog piva uopšte nije komplikovano, ali je veoma važno da sva oprema bude čista i dezinfikovana. Važno je da flaše budu čiste. Ja ih perem kroz tri vode, pa ih ispiram sredstvom za dezinfekciju i na kraju ih još jednom isperem alkoholom. I strpljenje je važno. Potrebno ti je četiri do pet nedelja da prođe da bi mogao da piješ pivo. Neki preporučuju i da duže odstoji“, navodi Grković.

Pojašnjava da od vrste piva koja se priprema zavisi i koliko ono treba da odstoji: „Od 10 do 15 dana u fermentatoru na sobnoj temperaturi i još toliko u flašama. E sad, neka piva posle flaširanja treba da stoje na nižoj temperaturi, a neka na sobnoj“. 

Prema nekoj gruboj računici, kaže da ga flaša svog piva košta oko 50 dinara – ako ne računa aparaturu, već samo sastojke. „Ali moram da kažem, da sve ovo ne radim da bih imao jeftino pivo, već zato što u svemu tome veoma uživam. Recimo da je to moj hobi. I ne znači da više ne kupujem druga piva i to iz dva razloga: prvi, jer volim pivo i uvek volim da probam neko novo i da popijem meni neka omiljena, drugi – sve što skuvam brzo mi popiju prijatelji. Valjda to znači i da ga ne kuvam tako loše“, dodaje Grković.

Bili su ovo konkretni saveti za sve pivopije preduzimljivog duha, ali i za one „sanjare“ koji su, posle dovoljno tura, viđali svoj lik ili ime na etiketama omiljenih im flaša. Danas tako nešto niti je nemoguće, niti je previše zahtevno – osim, možda, dela koji se tiče iščekivanja degustacije.