Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić izjavio za N1 da ne veruje da će ponovno uvođenje ekonomskih diplomata doneti više uspeha u odnosu na prethodne.

„Valjda je trebalo da izvučemo zaključak iz onog što se dešavalo ranije, tzv. (Mlađan) Dinkićevih diplomata, koji nisu opravdali poverenje, a potrošili su veliki novac“, rekao je Savić gostujući u Novom danu.

Dodaje da ne učimo iz prošlosti i podseća da je „bivši predsednik velike Jugoslavije putovao po svetu s velikom delegacijom ljudi“.

„Ljudi koji su bili na čelu nekih velikih preduzeća i to je bila ulaznica za sklapanje velikih poslova. Danas ne vidimo ili retko neka delegacija prati premijera ili predsednika“, kaže on.

Objašnjava da se partije na vlasti relativno često menjaju, pa se stoga često menjaju ne samo ekonomske dipomate, već i ambasadori.

„Tamo ljudi ne mogu da ostanu duže vreme, kao što je to bio slučaj u bivšoj Jugoslaviji, da uspostave dobru komunikaciju i veze i da budu od koristi. Da ne govorim da se ponekad šalju potpuno nesvršeni ljudi“, navodi Savić.

Prema njegovom mišljenju, najveći deo investitora ne dolaze u Srbiju jer ih je regrutovao diplomata, već uglavnom dolaze na razgovor u ministarstvo i kod premijera, svi kontakti su na najvišem nivou.

Savić kaže da treba voditi računa ko se šalje, pre svega, za ambsadora u „ključne zemlje“.

„Ljudi koji moraju da imaju iskustva, nemamo više karijernih diplomata koji su znali jezike, kulturu, tradiciju… Danas te stvari ne uvažavamo i, na žalost, takvi su nam i rezultati“, kaže Savić.

PKS je ukras vlasti

Govoreći o ulozi Privredne komore Srbije (PKS) u kontekstu ekonomske diplomatije, Savić smatra da je PKS više „ukras vlasti“.

„Više štiti interes vlasti – kad treba doneti neke zakone, mere… da se to opravda da postoji stav privrede. Kadrovski je dobro osposobljena, ima dosta predstavnika u svetu, ima iskusnih ljudi. Zašto to PKS ne radi, ne znam“, rekao je on.

Procenjuje da se stotine hiljada mladih, školovanih ljudi iz Srbije nalazi u inostranstvu i da Vlada treba da obrati pažnju i na njih.

„U najboljim godinama, s najboljim opbrazovanjem, ljdui koji su prinuđeni da se tamo snađu. Dokazali su se, imaju iskustvo, dobru komunikaciju i veze“, objašnjava Savić.

PKB paradigma propasti industrije Srbije

Savić kaže da je potpuno neizvesna priča o Poljoprivrednom kombinatu Beograd (PKB).

„Već je bio jedan poziv za privatizaciju, zvanično objašnjenje je bilo da je cena bila visoka. PKB je paradigma propasti industrije Srbije, bio je okosnica razvoja, zapošljavanja i izvoza, a prepušten je nebrizi. PKB je žrtva sulude politke privatizacije koaj se dešava od 2001. godine.

Podseća da je „dobar deo giganata praktično propao devedestih godina, kad je počeo da propada i PKB.

„Naše vlasti su, od 2002. godine, prodali iz PKB-a ono što je bilo najbolje“, smatra Savić.

RTB-u ne može da pomogne ni Sveti Petar

Savić kaže da Rudarsko-topioničarskom basenu Bor „ne može da pomogne ni Sveti Petar“.

„Ključni problem je što je cena bakra iznad polovine istrorijskog makismuma u ovom trenutku. RTB je u takvim problemima da bez pomoći velike kompanije nema ozdravljenja“, smatra Savić.

Prema njegovom mišljenju, država nema manveraskog prostora i ne može da servisira proizvodnju.

„Jedino rešenje je po principu Železare, da neka velika kineska kompanija preuzme i uloži, obezbede svetsko tržište, smanje broj zaposlenih, a mi građani da prihvatimoi činjenicu da ćemo sve gubitke mi snositi“, zaključuje Savić.