Zavod za statistiku: Rast BDP u trećem kvartalu 2,5 posto

Biznis 31. okt. 201612:31 > 13:31
Podeli:
Izvor: N1

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u trećem kvartalu 2016. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

U drugom kvartalu 2016. godine realni rast BDP je bio 1,8 odsto, a u prvom kvartalu 3,5 odsto.

Na kraju 2015. godine rast BDP-a Srbije je bio 0,8 odsto.

Za 2016. budžetom je projektovan rast BDP-a od 1,75 procenata, ali se očekuje da će biti veći.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru 2016. veća je za 5,3 odsto nego pre godinu dana, a u odnosu na prosek 2015. godine veća je za 6,5 odsto.

Kako je navedeno, industrijska proizvodnja u prvih devet meseci ove godine bila je za 5,2 odsto veća u poređenju sa istim periodom 2015. godine.

Posmatrano po sektorima, najveći rast je ostvaren u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – za 15,2 odsto, u prerađivačkoj industriji od 3,7 odsto, kao i u rudarstvu od 0,4 odsto.

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u septembru imali su snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, proizvodnja prehrambenih proizvoda, hemikalija i hemijskih proizvoda, osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, metalnih proizvoda, osim mašina.

Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u septembru 2016. godine bio je u tekućim cenama manji za 4,1 odsto nego u avgustu, a u stalnim cenama pad je 3,9 odsto.

U poređenju sa septembrom prošle godine, promet je bio veći za osam odsto u tekućim, a u stalnim cenama 8,1 odsto.

Promet robe u devet meseci ove godine u odnosu na isti period 2015. godine bio je veći u tekućim cenama za 7,1 odsto, a u stalnim cenama, kad se isključi inflacija, za osam odsto.

Izvezeno je robe u vrednosti od 11,09 milijardi dolara

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za devet meseci 2016. godine iznosila je 22,67 milijardi evra, što je rast od 7,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Izraženo u dolarima razmena je iznosila 25,32 milijarde i veća je za 7,7 odsto. Izvezeno je robe u vrednosti od 11,09 milijardi dolara, 10,3 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Vrednost uvezene robe je 14,23 milijarde dolara što je povećanje od 5,8 odsto. Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 9,92 milijarde, i to je povećanje od 10,1 odsto.

Uvoz robe bio je u vrednosti 12,74 milijarde evra, 5,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Spoljnotrgovinski deficit je iznosio 3,15 milijardi dolara, 7,5 odsto menje u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit je bio 2,82 milijarde, što je smanjenje od 7,5 odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,9 odsto i veća je nego u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 74,7 odsto.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (31,3 odsto), sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (27,2 odsto) i Beogradski region (25,2 odsto).

Najveće učešće u uvozu imao je Beogradski region (45,2 odsto), zatim Region Vojvodine (26,2 odsto) i Region Šumadije i Zapadne Srbije (17,8 odsto).

U strukturi izvoza najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 51,4 odsto (5,69 milijardi dolara), sledi roba za široku potrošnju, 37,8 odsto (4,18 milijardi dolara).

Najviše su se uvozili proizvodi za reprodukciju, 53,4 odsto (7,59 milijardi dolara), sledi roba za široku potrošnju, 19,1 odsto (2,71 milijarda dolara).

Srbija najviše izvozi u Italiju (1,68 milijardi dolara) i Nemačku (1,46 milijardi dolara), a uvozi iz Nemačke (1,83 milijarde dolara), Italije (1,49), Kine (1,17) i Rusije (1,12 milijardi dolara).

Suficit u razmeni ostvaren je sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Makedonijom, Rumunijom, Italijom, Bugarskom, Velikom Britanijom, Slovačkom i Hrvatskom.

Najveći deficit je u trgovini sa Kinom zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova i Rusijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa.