Srbija ostvarila napredak u makroekonomskom okruženju

Biznis 28. sep. 201611:17 > 11:20
Podeli:
Izvor: MorgueFile

Srbija je neznatno napredovala po konkurentnosti pošto se u izveštaju Globalni indeks konkurentnosti 2016-2017 popela za četiri pozicije i sada se nalazi na 90. mestu od 138 zemalja, objavio je Svetski ekonomski forum. U makroekonomskom okruženju Srbija je ostvarila najveći napredak na listi Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti.

Prva tri mesta na listi zadržale su Švajcarska, Singapur i SAD a najmanje konkurentan u svetu je Jemen, na 138. mestu liste.

Istraživač Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) Svetozar Tanasković rekao je da je otpočinjanje reformi pozitivno uticalo na konkurentsku poziciju Srbije na globalnoj lestvici, ali da je potrebno da one budu nastavljene i ubrzane jer je Srbija i dalje među lošije rangiranim zemljama.

Sve zemlje iz okruženja, osim Bosne i Hercegovine, bolje su plasirane od Srbije. Makedonija se nalazi na 68. mestu, Hrvatska na 74, Albanija na 80, Crna Gora na 82. a BiH na 107.

Gledano prema kriterijumima za ocenu konkurentnosti, Srbija je po zdravstvu i osnovnom obrazovanju 53. u svetu, po visokom obrazovanju i obukama 69. a po infrastrukturi 74. Međutim, prema podindeksu „inovacije i faktori sofisticiranosti“, Srbija je među poslednjima sa 120. mestom u svetu, odnosno na 125. mestu po sofisticiranosti biznisa i na 108. po inovacijama.

Na osnovu podataka o makroekonomskom okruženju Srbija je na listi Globalni indeks konkurentnosti napredovala za 22 mesta, a po razvijenosti finansijskog tržišta za 10 mesta.

Vodeći privrednici u Srbiji su, kako je rekao Tanasković, ocenili da je u odnosu na prošlu godinu jednostavnija procedura za dobijanje kredita i ima više mogućnosti za prikupljanje kapitala za nove preduzetničke projekte.

Srbija se nije dobro pokazala ni po efikasnosti tržišta proizvoda, efikasnosti tržišta rada, razvoju finansijskog tržišta.

Direktorka FREN-a Jelena Žarković Rakić je istakla da privrednici u Srbiji ukazuju da su poreske stope i doprinosi na zarade jedna od prepreka za bolje poslovanje, zatim neefikasnost državne birokratije, nestabilni propisi i pristup izvorima finansiranja.

Ona je ocenila da postoje primeri zemalja gde je smanjeno oporezivanje rada, a u tom slučaju umanjeni budžetski prhodu mogu da se nadomeste progresivnim porezima na zarade.