Kašnjenja u projektima Srbiju koštala više od 35 miliona €

Biznis 30. avg. 201619:33 > 19:56
Podeli:
Izvor: N1

Uoči sastanka predsednika Vlade Aleksandra Vučića i predsednika Evropske banke za obnovu i razvoj, koji u sredu dolazi u posetu Beogradu, otvara se pitanje koliko je Srbija efikasna u korišćenju kredita te institucije?

Kašnjenja u realizaciji projekata, za koje je Srbija već tražila pozajmice od međunarodnih kreditora, samo od 2008. godine do danas, na ime naknade za neiskorišćena sredstva – koštala su državnu kasu i više od 35 miliona evra.

„Milion evra“ skupo kašnjenje – cena koju je Elektroprivreda Srbije platila zbog probijanja rokova za realizaciju projekta izgradnje i rekonstrukcije MHE, za koji je kod EBRD-a uzet kredit još 2011. godine. Zbog činjenice da je EPS odustao od 6 lokacija za izgradnju, kredit je smanjen sa 45 na 32,7 miliona evra i postavljeni su novi rokovi.

Tek je četiri odsto novca iz kredita je iskorišćeno, što povlači penale za EPS. Kasni se – tvrde za N1 u Elektroprivredi Srbije – nedostajale analize, studije opravdanosti i tehnička dokumentacija.

„Realizacija kredita je počela ugovaranjem isporuke opreme, tako da EPS ne plaća naknade zbog nepovlačenja sredstava. Sa potpisivanjem ugovora za opremu i radove u narednim mesecima biće i sve veći procenat iskorišćenja ovog zajma, a do kraja godine biće iskorišćeno oko 15 odsto, dok se za naredne dve godine očekuje potpuno iskorišćenje kreditnih sredstava“, navodi EPS u saopštenju.

Iako na samom vrhu po do sada plaćenim penalima – EPS nije usamnjen primer. Zbog nepovlačenja sredstava u dogovorenoj dinamici, iz srpskog budžeta izdvojeno je 35,2 miliona evra, a u top pet najskupljih projekata, ulaze:

Izvor : N1

I dok iz Ministarstva finansija uveravaju da Srbija ne plaća kaznene poene za nepravovremeno korišćenje kredita kod EBRD-a, ekonomisti tvrde upravo suprotno. Poreski obveznici plaćaju neefikasnost i neažurnost u projektima, za koje su krediti uzeti kod međunarodnih institucija, pa tako i EBRD-a.

„Svakako, ako niste dovoljno efikasni i ako ne uradite ono što treba da uradite kao deo vaših obaveza, a to je prvenstveno ta projektna dokumentacija i realizacija zacrtane dinamike sprovođenja tih projekata, Vi morate da platite tu naknadu, jer niste povukli još sredstva“, objašnjava Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije.

I dok iz EBRD-a za Vladu stiže poruka – spremni su da pomognu Srbiji na daljem putu reformi, Srbija bi trebalo, kažu stručnjaci, da bude spremna da tu pomoć efikasnije koristi.