Ekonomista Stojan Stamenković izjavio je da ga vest o gašenju treće smene i smanjenju broj radnika u Fijat-Krajsler automobilima u Kragujevcu nije iznenadila i dodao da se bez novog modela ne može sprečiti opadanje tražnje za vozilima iz te fabrike.
„Problem na koji smo neprekidno upozoravali, sada je i zvanično verifikovan“, rekao je Stamenković, na predstavljanju novog broja časopisa Makroekonomske analize i trendovi.
On je istakao da je su već upozoravali da je ključno pitanje hoće li kragujevački Fijat izaći na tržište sa novim modelom, a da to zavisi od namere Fijata da investira u takvu proizvodnju, ali i od spremnosti Srbije da investira u infrastrukturu neophodnu za širenje proizvodnje u Kragujevcu.
Stamenković je upitao i da li je moguće da u Ministarstvu privrede o problemima u fabrici saznaju u medijima i šta tačno znači da će Fijat nastaviti da radi u dosadašnjem kapacitetu – da li je to kapacitet iz sredine 2013. godine ili iz prve polovine 2016. godine.
On je podsetio da je ranije najavljivano da se do 2012. godine Kragujevac treba autoputem da se poveže sa Koridorom 10, a sada se najavljuje završetak autoputa u toku 2018. godine. „Nije na nama da nagađamo da li sve to znači da se za dve godine može računati sa zatvaranjem još jedne smene“, rekao je on.
On je dodao da je proizvodnja Fijata sada 25 do 30 odsto niža nego kada je bila na vrhuncu. Stamenković je podsetio da se krenulo sa proizvodnjom od 120.000 vozila, a sada je na 80.000 vozila.
Na pitanje da prokomentaše događanja u Železari Smederevo i smenu rukovodstva, Stamenković je rekao da će o dolasku Hestila govoriti kada vidi veću proizvodnju i izvoz.
Povećanje zarada nije problem u EPS-u
Stamenković je izjavio da u Elektroprivredi Srbije nisu povećane redovne plate, kao što to navodi Fiskalni savet, ali da to preduzeće jeste jedan od osnovnih strukturnih problema. „Fiskalni savet je ocenio da je EPS pojeo povećanje cene struje iz 2015. kroz povećanje zarada, a mi smo utvrdili da to nije tačno“, rekao je Stamenković.
Prema njegovim rečima, prema statističkim podacima, iznos mase zarada u 2014. i 2015. je bio podjednak, a u 2015. formalno je zabeležen pad za 0,1 odsto. „Povećanje od pet milijardi dinara, odnosi se na ukupne isplate koje sadrže i sredstva koja se u završnim računima knjiže na poziciji zajedno sa zaradama, ali obuhvataju pored ostalog isplate na osnovu ugovora o delu, i obavljanja privremenih i povremenih posova, naknade troškova zaposlenima za dolazak na posao, naknada za službeni put i naročito za smeštaj i ishranu“, rekao je on.
Stamenković je podsetio da su predstavnici MMF-a naveli da neće da se bave cenom struje i taj problem je preusmeren na Svetsku banku. „Svetska banka kaže da cena mora da pokrije ne samo tekuće poslovanje već da stvori i prostor za investicije“, naveo je Stamenković.
Bregzit nije imao uticaj na Srbiju
Odluka o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije (Bregzit) nije imala veliki uticaj na Srbiju, ocenili su stručnjaci časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Ekonomista Ivan Nikolić izjavio je na predstavljanju novog broja tog časopisa da se u prvi mah činilo da će Bregzit izazvati veliki lom na globalnom finansijskom tržištu i da će se to preliti i kod nas, ali da od toga ništa nije bilo.
„Videćemo šta će se dešavati dalje. Do sada nikakvih velikih poremećaja nije bilo“, rekao je Nikolić i dodao da je Narodna banka Srbije čak u tri navrata kupovala devize na međubankarskom deviznom tržištu.
Kako su ocenili, za Srbiju je najvažnije da li će ovaj poremećaj zaustaviti obnovu privredne aktivnosti u EU i indirektno, već registrovano ubrzavanje privrednog rasta u Srbiji.
„Ovakav razvoj se može smatrati pesimističnim, ali ne i nemogućim. Verovatnoća ovog scenarija će se uvećavati ukoliko se proces oduži i izazove uvećanje neizvesnosti i rizika“, navodi se u analizi MAT-a.
