Šoškić: Isplativije štedeti u domaćoj valuti

Biznis 25. okt 201510:11 > 10:11
Podeli:
Izvor: Freeimages

Put ka ozdravljenju finansijskog sistema, kakav ima naša zemlja, jeste put u kome će i štediše sve više štedeti u domaćoj valuti, što je isplativije, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić.

On je poručio domaćim štedišama da, zbog slabih efekata mera koje je donela Evropska centralna banka, ne treba skoro očekivati rast kamatnih stopa u evrima. 

„Zdrav finansijski sistem zahteva mnogo veći nivo štednje u domaćoj valuti. Ako se većinom štedi u domaćoj valuti, onda se smanjuju valutni rizici u ukupnom finansijskom sistemu i što imate manje rizika u finansijskom sistemu, finansijske institucije i finansijsko posredovanje postaje jeftinije“, rekao je Šoškić.

Objašnjavajući smisao prikupljanja depozita u domaćoj valuti, Šoškić je naglasio da je to uslov da bi došlo do ozbiljnijeg snižavanja kamata na kredite i cene provizija koje plaćamo bankama, napominjući da sve to što plaćamo bankama za usluge jednim delom pokriva i dodatni rizik koji postoji u našem bankarskom sistemu, a to je valutni rizik.

„Zašto? Zato što mi kao građani najčešće štedimo, a ja bih rekao nažalost, u stranoj valuti, nemajući poverenje u domaću, iako je doba hiperinflacije već 20 godina iza nas. Nikako da se ponovo uspostavi to poverenje i ta težnja da ljudi štede u devizama, zapravo kreira izvore finansiranja za banke u devizama, pa banke onda prirodno žele da prebace taj valutni rizik na svoje korisnike kredita“, objasnio je Šoškić, koji je i bivši guverner NBS.

Zbog toga su krediti sa deviznom klauzulom sa sobom nose rizik zbog mogućnosti da se promeni kurs te strane valute, što su najbolje iskusili korisnici kredita indeksiranih u švajcarskim francima, podsetio je Šoškić.

„Dakle, put ka ozdravljenju finansijskog sistema, kakav ima naša zemlja, jeste put u kome će i štediše sve više štedeti u domaćoj valuti i to je, kao što znamo, isplativije, što se vidi u raznim fazama prethodnih godina kada su pravljene komparativne analize, što NBS redovno čini da bi predočila šta je isplativije – štednja u dinarima ili u devizama“, naveo je on.