Vozili smo električni automobil po Beogradu: Koliko je punjača i koliko su brzi

Auto 10. nov 202221:1764 komentara

U EU prestaje prodaja novih benzinaca i dizelaša. Cilj je da za 13 godina u potpunosti pređe na električna vozila kako bi smanjila zagađenje vazduha. Ovoj odluci su prethodile zabrane vožnje dizel automobila po gradskim sredinama u brojnim državama. Postoje li naznake da će i Srbija koja je kandidat za članstvo u EU slediti tu zelenu politiku?

„Nerealno je da se to kod nas desi brzo, odluke se odnose na 2030-35“, kaže Aleksandra Graovac iz Asocijacije uvoznika.

„Ali bismo mogli bar da podignemo granicu na euro 5 za uvoz polovnih automobila koji su na putevima Zapadne Evrope već odradili 3-4 godine“, kaže novinarka Jelica Putniković.

Umesto da rastu investicije u infrastrukturu za električna vozila, u Srbiji raste broj uvezenih polovnjaka sa najnižim ekološkim standardima. Naš reporter je na terenu proverio limite zelene mobilnosti u Beogradu. Vozili smo električni automobil i izbrojali jedva 40 punjača u Beogradu, od tog broja samo četiri brza.

Kada na Google mapama potražite najbližu benzinsku pumpu u vašem neposrednom okruženju ćete ih pronaći desetak.

Sa punjačima ćete se ipak malo više pomučiti. Zbog toga proveravamo koliko je zaista teško praktikovati zelenu mobilnost u Beogradu.

Jedna od prednosti električnog automobila je i ta što dok kupujete možete svoj auto dopuniti potpuno besplatno.

Pronašli smo prvi punjač u tržnom centru pa ćemo proveriti njegovu funkcionalnost, a u međuvremenu možda ćemo popiti i kafu. U pitanju je spori punjač…

Nakon tržnog centra proverićemo funkcionalnost punjača na javnom parkingu…

Na ovom parkingu auto možete dopuniti besplatno, sat parkinga je 70 dinara, a karticu za punjenje dobijate na šalteru, međutim morate imati svoj kabl… A na Adi Ciganliji zatičemo malo sporiji punjač, ali čini se takođe besplatan.

Svi punjače koje smo pronašli su bili spori punjači. Izbrojali smo ukupno 40 punjača u Beogradu i svega četiri brza.

Punjenje na superbrzim punjačima i punjačima koji se nalaze u okviru benzinskih stanica nije besplatno.

Najava da će se u Kragujevcu proizvoditi električni Fijat, u narodu nazvan „Strujadin“, bila je šansa Srbije da krene na put elektrifikacije. Zašto nije?

„Mislim da je vlast zloupotrebila, kada je pre dve godine postojala indicija za subvencije, kada su se električni automobili predstavljali kao nešto što koriste bogati, umesto da se to predstavi kao okretanje, tranzicija ka nekim čistijim tehnologijama i ono čemu ceo svet teži. Srbija nema jasnu strategiju i mislim da je vlast zloupotrebila narod i javno mnjenje“, kaže narodni poslanik Nikola Nešić.

Uz nedovoljne subvencije, problem predstavljaju i nedostatak zakonske regulative i infrastrukture.

„Mi nemamo regulisano pitanje prodaje električne energije za punjenje automobila, na benzinskim pumpama vi platite parkiranje ili uzmete neki žeton i tako vlasnik benzinske pumpe nadomesti taj trošak električne energije. Morala bi država da uredi uslove za postavljanje punjača i na taj način da ne bude da garaža naplaćuje garažno mesto da bi neko mogao da puni auto na struju“, kaže Putniković.

„U ovoj godini je do kraja septembra prodato više od 100 novih električnih vozila, prošle godine ih je bilo 113. Taj vozni park polako raste. Infrastrukutra nije dovoljna, nedovoljno je umrežena, nedovoljno transparentna i kupci električnih vozila, kojih je mali broj, se nalaze u jednom prostoru kao inovatori, oni koji žele da doprinesu životnoj sredini, u jednom velikom problemu osim ukoliko nemaju punjač u svom dvorištu ili garaži“, kaže Graovac.

Uz navedene faktore u obzir treba uzeti i cenu električnih vozila za mali gradski auto srednje klase cena se kreće od 20 do 40 hiljada evra.

Tri miliona građana udiše vazduh kao sa deponije, brojni su faktori, a zagađenje koje proizvode automobili je visoko postavljeno na toj lestvici. S obzirom na statistiku starosti voznog parka, naši sagovornici kažu da postajemo deponija za dotrajale i ekološki neprihvatljive automobile.

„Srbija bi mogla da donese odluku kao Bosna i Hercegovina, da zabrani uvoz polovnih automobila koji troše benzin i dizel, koji su izbačeni iz Zapadne Evrope zbog svojih ekoloških karakteristika, ako to uradimo nećemo imati groblje automobila i nećemo imati ulice pune smoga“, kaže Putniković.

„Statistika za vozila koja su uvezena iz inostranstva kažu da se uvozi oko 150.000 vozila godišnje. Od toga 50 odsto je starije od 10 godina, a od tih 50 odsto, 80 odsto je starije od 15 godina. To je poražavajuće u odnosu na ukupunu starost voznog parka koja u Srbiji iznosi 17,4 godine“, kaže Graovac.

„Srbija je već duže deponija te prljave tehnologije koja stiže, ne samo Srbija već ceo Zapadni Balkan“, kaže Nešić.

Srbija je uz Albaniju i Bugarsku jedina evropska država koja dozvoljava uvoz euro 3 motora odnosno automobila starih 20 godina, što za posledicu ima manju bezbezdnost na putu i veću zagađenost vazduha.

Da li će Srbija slediti politiku EU, kako će sprečiti da postanemo deponija dizelaša, kada će podići normu za uvoz polovnjaka, da li će uskoro spremiti zakonsku regulativu i infrastrukturu za elektična vozila ostalo je nejasno, jer niko iz ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao ni ministarstva za zaštitu životne sredine nije odgovorio na pitanja televizije N1.

Komentari

Vaš komentar