Nemačka planira nove ekološke norme za vožnju automobila u gradovima s kriterijumima ispuštanja azotnih oksida (NOx) koje dizel motori neće moći da ispune.

Kao direktna posledica velike prošlogodišnje afere Dieselgate, u kojoj je najveći nemački proizvođač automobila Volkswagen (VW) varao na testovima ispuštanja štetnih gasova, nemačka vlada planira do kraja ove godine pooštriti kretanje dizel automobila u gradovima, piše Večernji list.

Dugoročni plan je da ih potpuno protera iz gradskih sredina kako bi se smanjila emisija azotnih oksida (NOx), gasova zbog kojih je VW u svoje automobile ugrađivao ilegalni softer koji je fiktivno umanjivao ispuštanje tih štetnih gasova u atmosferu.

Upravo je azotni oksid, uz ispuštanje krutih čestica (sitne čestice čađi koje nastaju u procesu izgaranja) najveći problem dizel motora koji su prema tome mnogo štetniji i prljaviji od benzinskih. On je jedan od glavnih uzročnika smoga.

Dizel motori u proseku emituju 15 odsto manje ugljen dioksida (CO2) u atmosferu od benzinaca, ali u isto vreme emituju četiri puta više azot dioksida (NO2) i 22 puta više krutih čestica čađi.

Ekološke zone u gradovima

Nemački gradovi već imaju ekološke zone pa je u delovima gradova ograničen saobraćaj vozilima određenih kategorija. Na primer, automobili s dizel motorima registrovani pre 1997. godine (norma Euro1) i benzinski automobili registrovani pre 1993. ne smeju saobraćati u gradovima, dok su noviji podeljeni u četiri kategorije i u zavisnosti o klasi zagađenja plaćaju ekološke vinjete. Nemačka sada želi to još više pooštriti s ciljem potpune zabrane u budućnosti za najveće zagađivače.

Tamošnja vlada najavila je da će subvencionisati kupovinu elektroautomobila s 4.000 evra, a hibrida s 3.000 evra. Ali elektroautomobili i hibridna vozila, koji su jedina prava alternativa, broje se u promilima u Nemačkoj.

Od 44,6 miliona automobila u Nemačkoj 30 miliona je benzinaca, 15,5 miliona dizelaša, a samo 130.000 hibrida te 25.000 električnih vozila.