Mazda – od mašina, alata, oružja do automobila

Auto 23. jun 201622:02 > 22:07
Izvor: wikimedia commons/ Taisyo

Pojavivši se kao Toyo Cork Kogyo Co. 1920. godine u Hirošimi, kompanija je poslovanje počela u proizvodnji mašina i alata, a osnivač je bio Jujiro Matsuda.

Toyo Cork Kogyo Co. se skoro punu deceniju bavio delatnošću zbog koje je i osnovan, a onda je došlo do obrta.

Interesantna priča je vezana za promenu imena ovog japanskog giganta. U momentu kada se najozbiljnije razmišljalo o promeni poslovne politike i proizvodnog programa, odlučeno je da kompanija dobije i novi naziv.

Tako je firma iz Hirošima distrikta dobila ime po antičkom persijskom božanstvu Ahura Mazda (na staropersijskom – Gospodar mudrosti), koje je predstavljalo stvoritelja i zaštitnika sveta, živih bića i čovečanstva i boga svetlosti, mudrosti i plodnosti.

Prvi automobil je, u čast ovog božanstva, nazvan Mazda-Go.

Bio je to kamionet na tri točka koji je počeo da se proizvodi 1931. godine, a već naredne je krenuo njegov izvoz u Kinu.

Ispostaviće se da je to jedini automobil koji je kompanija pravila do Drugog svetskog rata, kada su se fabričke hale i proizvodne linije Mazde preorjentisale na proizvodnju oružja.

Toyo je tokom ratnih godina postao poznat po izuzetnom kratkom karabinu Type 99 Arisaka, koji je pravljen isključivo za Carsku japansku armiju.

Posle rata, deo fabrike Mazda je neko vreme služio kao prefektura za Hirošimu. Međutim, proizvodnja i izvoz automobila su nastavljeni već 1949. godine, ponovo sa kamionetom trotočkašem.

Prvi kamion na četiri točka je sa proizvodnih traka izašao 1958. godine i dobio ime Mazda Romper.

Prvi putnički automobil sa oznakom R360 coupe proizveden je 1960, a već sledeće, 1961. godine, Mazda ulazi u partnerstvo sa kompanijom NSU/ Wankel sa kojom je radila na razvoju i proizvodnji motora.

To je učinjeno prevashodno iz razloga da bi se kompanija razlikovala od ostalih japanskih proizvođaća automobila.

Danas je ovo jedini svetski proizvođač Wankel rotacionih motora, s obzirom da su NSU i Citroen prestali sa njihovim pravljenjem još tokom 70-ih godina XX veka

Mazda je ubrzo postala veoma poznat i pouzdan brend, obzirom da su njeni modeli bili lagani, a istovremeno i veoma snažni.

Dve najuspešnije serije automobila su bile R100 i RX, i za njih se slobodno može reći da su najviše doprineli razvoju i rastu kompanije, a početkom 70ih godina, Mazda je bacila oko i na ogromno američko tržište.

U Severnoj Americi je otvorena filijala sa imenom Mazda North American Operations, i činilo se da će to biti dobitna kombinacija.

Naime, modeli ove japanske kompanije su se pokazali toliko dobro da je Mazda za američko tržište izbacila čak i pik-ap sa rotacionim Wankelovim motorom. Kada je 1973. godine nastupila naftna kriza, došlo je do naglog pada prodaje Mazdinih automobila sa wankelovim motorima, ali se japanska kompanija u tom momentu preorjentisala na proizvodnju automobila sa četvorocilindarskim agregatima. Pojavila su se dva nova modela – Familia i Capella.

Međutim , Mazda, i pored krize, nije odustala od proizvodnje sportskih automobila, pa su otvoreni novi proizvodni pogoni koji su imali značajne razlike u odnosu na osnovnu proizvodnu liniju.

Izuzetni sportski automobili RX7 i RX8 predstavljeni su 1978, a isti klipni motori su, takođe, iskorišćeni i u modelu MX-5 Miata.

Nakon dokapitalizacije, 1979, Ford postaje vlasnik 27% kompanije, a kasnije, tokom 80-ih, preuzima još 20% vlasništva Mazde. Sve to nakon zajedničkih ulaganja i korišćenja platforme automobila Mazda Familia kod Lasera i Eskorta, te proizvodnje modela Probe i otvaranja nove fabrike u gradu Flat Rock, država Mičigen. Devedesete godine su ostale poznate po još jednom zajedničkom ulaganju sa Fordom.

Radilo se o modelu Explorer.

Explorer se, međutim, za Japance pokazao kao izuzetno loša investicija, dok su Amerikanci uspeli da profitiraju na ovom modelu.

Nakon pravljenja alternativnih konstrukcija i dizajna motora, 1995. godine Mazda je ušla u razvoj agregata sa Milerovim ciklusom. Na žalost, kraj 90-ih nije bio tako profitabilan za japansku kompaniju.

Kompaniju je 1997. godine pogodila finansijska kriza tokom koje je Ford postao vlasnik 39,9% akcija kompanije. Od tog momenta, saradnja među kompanijama je višestruko uvećana.

Multiplikacija saradnje se ogledala i u zajedničkom dizajniranju motora, pa čak i u korišćenju zajedničkih platformi za pojedine modele (Ford Escape i Mazda Tribute, kao i nova generacija Ford Focusa i Mazda Axela).

Usred finansijske krize koja je drmala ceo svet, 2008. Ford je doneo odluku o prodaji svog udela u Mazdi, a sve se desilo kao rezultat racionalizacije poslovanja američkog giganta, iako je zajednički nastup ove dve kompanije bio izuzetno uspešan.

U novembru iste godine Ford prodaje 20% vlasništva i svoj udeo smanjuje na 13,4 %, čime je, prvi put od 1996. godine predao kontrolni paket akcija nekom drugom.

Dve godine kasnije, u novembru 2010. godine, Ford svoj udeo u vlasništvu smanjuje na 3%, pa japanski Sumitomo Mitsui Financial Group postaje, pojedinačno gledano, najveći akcionar Mazde.

I pored smanjenja udela u vlasništvu, Ford i Mazda i dalje ostaju strateški partneri , a saradnja se nastavlja kroz zajednička istraživanja i razmenu tehnoloških informacija.

Za Mazdu je 2011. bila relativno dobra godina. Prodajom akcija, kompanija je prihodovala preko 150 milijardi jena (oko 1.9 milijardi USD), a deo prihoda je iskorišćen za izgradnju fabrike u Meksiku u partnerstvu sa Sumitomo Corporation.

Značajna stvar za kompaniju se dešava u maju 2015. godine.

Mazda potpisuje sporazum o dugoročnom partnerstvu sa Toyotom koji je podrazumevao snabdevanje Toyote SkyActiv i tehnologijama za poboljšanje dizel motora, u zamenu za tehnologiju agregata sa vodoničnim ćelijama.

Dakle, više je nego očigledno da u budućnosti Mazda namerava da implementira svoje vizionarske ideje kao i eksperimentalne tehnologije kroz razvoj automobila na vodonični pogon.

Danas je Mazda sedamnaesti svetski i peti japanski proizvođač (iza Toyote, Nissana, Honde i Suzukija) sa preko 1,1 milion proizvedenih vozila godišnje.

Autor teksta je Rajko Martinović