SAAB – od sjaja do bankrota

Auto 13. jun 201620:24 > 14. jun 2016 15:18
Podeli:
Izvor: en.wikipedia.org

Šveđani su toliko dugo u kompaniji SAAB pravili avione da se neminovno desilo da su visoki standardi u proizvodnji zadržani i u momentu kada se prešlo na proizvodnju automobila.

U avioindustriji nema mesta greškama ako želite bezbedno da se prizemljite, pa je ista filozofija zadržana i kada su automobili u pitanju. Svenska Aeroplan Aktiebolaget ili Swedish Aeroplane Company je počela sa radom sada već davne 1937. godine i orjentisala se na proizvodnju aviona i avionskih motora.

Pred sam kraj Drugog svetskog rata kompanija se našla u velikom problemu jer joj je tržište bilo veoma suženo. Trebalo je naći novo i nove kupce, a to je za sobom vuklo i uvođenje potpuno novog proizvoda.

I, kako je potreba za brzim protokom i prebacivanjem ljudi sa jednog na drugo mesto bila u porastu, u SAAB-u su shvatili da je proizvodnja automobila pravo i najbolje rešenje.

Tako je 1944. godine svoj život započeo projekat 92 ili proizvodnja prvog SAAB automobila.

SAAB 92, poznat i kao URSAAB, je imao vrlo interesantnu osobenost, a ona se, verovatno, desila sasvim slučajno. Naime, s obzirom na to da su karoseriju konstruisali inženjeri koji su do tada dizajnirali samo avione, model je imao veoma nizak koeficijent aerodinamičkog otpora (svega 0.31), koji teško može da postigne i većina savremenih automobila.

Nakon SAAB 92, 1955. godine se pojavio novi model sa poboljšanim trocilindričnim motorom i trapezastom rešetkom koja je ubrzo postala zaštitni znak brenda i ostala to i u narednim godinama.

Već 1959. godine je iz proizvodnje izašao i novi model SAAB 95 u furgon varijanti.

Tokom 60-ih godina, sa modelom SAAB 99, generalni pravac rasta i razvoja kompanije se razgranao. Bio je to automobil sa moćnim turbo motorom koji je postao i zajednička odlika kasnijih modela, a od tada i tradicija ovog švedskog proizvođača. Krajem te decenije, SAAB je dostigao proizvodnju od čak milion automobila.

Krajem 70-ih godina bile su potrebne nove platforme za već zastarele SAAB-ove automobile, pa kompanija potpisuje ugovor o zajedničkom razvoju sa FIAT-om, iz koga su se, nešto kasnije, rodili modeli Alfa Romeo 164, FIAT Croma, Lancia Therma i SAAB 9000. Kao rezultat rada zajedničkih konstruktorskih biroa SAAB-a i FIAT-a, svi navedeni modeli su se zasnivali na šasiji Type Four.

Samo desetak godina kasnije, 1987. godine, SAAB je upao u žestoke finansijske probleme pa je bio prinuđen da zatvori fabriku u Arlovu i da na taj način snizi troškove.

Činjenica da je 1999. godine General Motors kupio 50% kompanije SAAB je pomogla da se problem samo ublaži. SAAB je i dalje nastavio da posluje sa gubicima, pa je kompanija bila primorana da, u cilju smanjenja troškova, zatvori i pogone u Malmeu.

Delimičnom ozdravljenju kompanije je mnogo pomogao model SAAB 900, automobil razvijen uz pomoć General Motorsa 1993. godine.

Bio je to automobil koji je proizvođaču iz Malmea doneo prvu profitabilnu godinu još od ranih 80-ih. GM je, nešto kasnije, po prethodnom dogovoru postao i vlasnik preostalih akcija SAABa, te je tako švedski proizvođač postao tek jedna od filijala ovog američkog giganta.

Savremeniji modeli 9-3 i 9-5, zasnovani na Opelovoj šasiji, pravili su se u Švedskoj i Nemačkoj, dok se SUV model SAAB 9-7 proizvodio u američkoj državi Ohajo.

Ovde treba pomenuti i još jeda model iz SAAB-ove kuhinje pod imenom 9-2, koji je, ubrzo nakon pojavljivanja, preimenovan u Subaru Impreza.

Kompanija je, početkom 2011. godine, na Autosalonu u Ženevi predstavila i novi crossover 9-4X. Za SAAB 9-4X se slobodno može reći da je u tom momentu dizajnerski bio jedan od najrobusnijihi najlepših SUV modela na svetu.

Dovoljno je reći da je glavni dizajner ovog modela bio čuveni Džejson Kastriota, koji se u svom portfoliju može pohvaliti i dizajnom takvih automobila kao što su Ferrari 599 GTB Fiorano i Maserati GranTurismo.

I pored ovog modela koji je „obećavao“, General Motors je, zbog pada prodaje i konstantnih gubitaka, 2010. godine ušao u pregovore oko preuzimanja SAAB-a sa holandskim proizvođačem sportskih automobila Spyker Cars.

Do konačnog dogovora s Holanđanima je ubrzo došlo, pa je Spyker postao vlasnik SAAB-a za sumu od 400 miliona dolara i promenio mu ime u „Švedski automobili“!

Međutim, GM je, i pored toga, ostao najveži snabdevač i dobavljač kompanije.

U međuvremenu su u SAAB-u došli i na ideju za novu dokapitalizaciju koja bi kompaniji pomogla da prebrodi finansijske probleme u kojima se našla.

Kao glavni partner su se pojavili kineski investitori, međutim, od posla i obezbeđenja svežeg kapitala nije bilo ništa jer je General Motors zabranio transfer tehnologije.

Naime, američki gigant je decidirano bio protiv mogućnosti da kineski proizvođači dobiju pristup tehološkim procesima, makar to bilo i po principu licence. Spyker je na takvu odluku odgovorio tužbom, koja je 2013. godine odbačena u prvom stepenu, da bi u oktobru 2014. godine bila odbačena i žalba holandskog prozvođača.

Proizvodnja u najvećem pogonu u švedskom gradu Trolhatanu obustavljena je u aprilu 2011. godine, pošto je kompanija proglasila bankrot zbog velikih problema sa isplatom dobavljača.

Kineski investitori su, u međuvremenu, ipak uspeli da uđu u SAAB preko svoje firme National Electric Vehicle Sweden u pokušaju da proizvode električne automobile za švedsko i kinesko tržište, međutim, priča nije potrajala.

Pokušaj reanimiranja SAAB-a je trajao od 2012. do avgusta 2014. godine, ali je, zbog nemogućnosti korišćenja brenda i ogromnih finansijskih problema, kineski NEVS konačno odustao od švedskog proizvođača.

Tako je još jedan veliki brend otišao u istoriju!

Autor teksta je Rajko Martinović.