Urolog objasnio kako stres utiče na bešiku

Urolog objasnio kako stres utiče na bešiku

Urolog objasnio kako stres utiče na bešiku Izvor: Shutterstock

Kod većine ljudi prvi odgovor organizma na stres podrazumeva i potrebu za odlaskom u toalet.

Kada je osoba pod stresom, obično se pokreće reakcija borbe ili bega, što pokreće oslobađanje hormona. Sve to utiče na uobičajene hormone koji održavaju bešiku opuštenim, uzrokujući njeno skupljanje.

Rezultat svega toga je potreba za mokrenjem, a ponekad može čak izazvati i nekontrolisano mokrenje.

Zašto se to događa?

Prema mišljenju urologa dr Reni Malik, stres može da utiče na bešiku na više načina.

Jedan od potencijalnih faktora koji doprinosi tome je disfunkcija karličnog dna, gde se mišići u dnu karlice napinju kao odgovor na stres. Ovo funkcioniše na sličan način kao kada nehotice stisnete vilicu.

Izloženost stresu tokom dužeg perioda takođe može da ima uticaja, kaže dr Malik pozivajući se na istraživanje koje je štakore izložilo hroničnom stresu kako bi se utvrdilo da li stres ima uticaj na osetljivost bešike.  

Istraživači su otkrili da ti štakori imaju niži prag bola i neprijatnosti, pa su intenzivnije osećali ove nadražaje, što je fenomen poznat kao hiperalgezija izazvana stresom.

"To može da objasni zašto kad smo pod hroničnim stresom normalne nadražaje, poput potrebe za odlaskom u toalet, doživljavamo kao nelagodne ili naporne, zbog čega želimo što pre da odemo u toilet da bismo se oslobodili tog osećaja", kaže dr Malik.

Takođe je utvrđeno da u stresnim situacijama mozak može da pokrene oslobađanje neurotransmitera zvanog faktor oslobađanja kortikotropin (CRF).

"Bešika ima receptore koji specifično reagiraju na ovaj neurotransmiter, koji deluje na samu bešiku tako što povećava kontrakcije, a one su razlog zbog kog osećate potrebu za mokrenjem", objasnila je doktorka i dodala:.

"Stres takođe može negativno da utiče i na nivo serotonina, neurotransmitera odgovornog za regulisanje raspoloženja, koncentracije i sna".

Takođe, postoji snažna korelacija između prekomerno aktivne bešike i teskobe, piše Men’s Health.

"Znamo da postoji vremenski odnos", kaže dr  Malik: "Ljudi koji obole od prekomerno aktivne bešike imaju veću verovatnoću da razviju teskobu u sledećih 10 godina. Slično tome, znamo i suprotno; ljudi sa teskobom imaju veće šanse za razvoj prekomerno aktivne bešikeu sledećih 10 godina".

Studije su otkrile da rešavanje simptoma jednog može da pomogne i ublaži ili smanji čovekov rizik od razvoja drugog stanja.

POVEZANE VESTI

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Valika

Na žalost, iskusila sam ovo na svojoj koži... Stres je i velika patnja za bešiku!

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Zdravlje

Zdravlje

Počele druga i treća faza testiranja ruske vakcine protiv koronavirusa 17:02 h

17:02 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Čovek koji je primio Oksfordovu vakcinu: Više sam se plašio korone nego vakcine 13:35 h

13:35 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Biontek i Fajzer podneli zahtev Evropskoj agenciji za lekove da odobri vakcinu 11:55 h

11:55 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Brnabić: Pregovaramo o proizvodnji nekih vakcina protiv koronavirusa u Srbiji 09:58 h

09:58 h  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Zdrava ishrana presudna u borbi protiv koronavirusa 30.11.2020.

30.11.2020.  |  Zdravlje

Zdravlje

Zdravlje

Ministar: U Srbiju stiže 20 doza vakcine Sputnjik V za laboratorijsku kontrolu 30.11.2020.

30.11.2020.  |  Zdravlje

loader